Naša Annie je ljubitelj Ninđa romana, kao i ja uostalom, a verujem i vi. Ovo je jedna mala priča u nastavcima o tome kako sam video Ninđino lice i usprkos tome preživeo da vam ispričam o tome.
Sumiko se uvek iznova pronašla frustriranom dok je krajičkom oka promatrala kako jutarnji vetar raznosi dimni oblak koji je samo malo dockan još uvek bio Lesli Olridž.
- Zašto to rade – pomislila je, zašto muškarci imaju tu potrebu da nestanu nakon vođenja ljubavi?-
Savršeni ubica. Ljubavnik. Enigma. Njezin ninđa uvek je nestajao u oblaku dima. Sveži povetarac koji je duvao kroz prozor njihovog luksuznog apartmana na Menhetenu prostrujao je njenim prelepim telom. Ukrućene bradavice na vetru bile su podsetnik da se na ovim ćaršavima još samo pre koji minut desila ljubav. Kada ninđa ljubi, on je savršena ljubavnička mašina. Ninđa poznaje sve tajne tehnike i točke drevnih ljubavničkih veština.
Da li sam dostojna jednog ninđe? Voleti ninđu i prepuštati se osećajima? Tko si može priuštiti taj luksuz? Preispitivala se Sumiko u postljubavnom magnovenju. Sumiko je bila žena koja si je to mogla priuštiti. Obično je, nakon što ju je Lesli uzdigao do vrhunca sladostrašća nepoznatog onim ženama koje za momka nemaju jednog ninđu, satima ostajala ležati na znojnim ćaršavima sve dok je ne bi popustili orgazmički praskovi. Neznajući ni sama zašto, danas je skratila je taj bolni susret sa stvarnošću. Toga dana odlučila je biti samo obična žena i odagnati osećaje kroz trening zglobova koji ju je naučio Lesli. Otići će do onih luksuznih butika i peglati kartice. Vežba čini majstore, a njeni zglobovi bili su meki i elastični poput trsitke na vetru. Nije ni znala da je na taj način spasila svoj život. Nasmešila se zavodljivo liftboju koji je gutao pogledom njeno mačkasto telo i sela u svoj Bemve rodster. Tek što je zamakla na Petu Aveniju, njihovo ljubavno gnezdo raznela je snažna eksplozija.
Nebu pod oblacima, negde pri vrhu Empajerstejtbildinga Lesli je izašao iz meditacije kojom je povratio tek delić energije utrošene na noć sa Sumiko. Kada je Sumiko u pitanju, nikad se nije štedeo. Više je voleo San Francisko nego Njuork. U Njuorku nikada nije imao mira za meditaciju. Voleo je da meditira nakon penjanja na vrh nekog nebodera. Prošli put bi zamalo izgubio glavu na jednom od njujorških tvinsa Vrld Trejd Centra da ga haragei u zadnji čas nije upozorio na đambo đet koji je udario u zgradu. Uz pomoću kanapa i šoge kuke prebacio se spretno, dabome, kako to samo ninđa ume, sa jednog na drugi neboder. Malo dockan, taman kad je uspevao da utone u meditaciju, setio se reci svoga Senseia: «Lesli, nevolja nikad ne dolazi sama!»…
I tek što je to pomislio, naišao je i drugi avion. Samo tajna veština bilokacije tela naučena u tibetanskom samostanu spasila ga je od sigurne smrti. Jednostavno, nije volio Njujork.
Meditacija mu ovaj put nije baš uspevala. Sve moguće maniplulacije energijom Kija koje je poznavao, kroz nemilosrdni treninge kojima ga je do samog ruba fizičke izdržljivosti i još više, podvrgavao njegov učitelj, koje su ga ispraksovale da ekstremno brzo regeneriše energije u svome telu polumrtvom od napora. Kao da je osećao da nešto dešava. Ponovno je obukao svoje crno šinobi šozoku odelo od specijalnog pamuka iz pokrajine Mizava. Pažljivo je poslagao kratku ninđa katanu, šurikene, kodzuke, drvene javara, saije, kamu s lancem, tonfu, manriki kusari, pa još jedan tonfu, nunčake, kubotane, jute mač... i još tucet tajnih sitnica i raznog oružja za koje valjda samo ninđa zna ćemu služe. Jebiga, pomislio je, bez alata nema zanata. Uvek je vežbao prikradanje i nevidljivost u gužvi njuorške podzemne železnice.
Onome ninđi kome u takvoj gužvi ispadne komad oružja iz šinobi šozokua, nije ni dostojan da ga nosi. Ninđu mora da krasi besprekornost u svim segmetima života, pa i u podzemnoj železnici.
Njegove sumnje ubrzo su se obistinile. Ispred zgrade u kojoj je bio njihov tajni apartman, njihovo ljubavničko gnezdo, sve je vrvilo od znatiželjnje rulje, vatrogasca i... pajkana.