Prolazio sam pored banaka kojih zapravo nema, posle sam susreo prosjaka kome sam na tren video zrno srece u ocima, trunku nade... Hodao sam ulicama koje to zapravo nisu dok me je grejalo sunce svom snagom svoje imaginarne svetlosti. Ovo ovde je grad, ovo je ko zna koja zemlja a moji koraci zapravo tapkanje u mestu i samo za tren. Deca su se igrala, cula se vriska, neko me je upitao da li sam ja Miodrag Stojadinovic a ja sam mu rekao da zapravo nisam, da mene vise nema... Pozno je leto i sad sve shvatam. Bog me podavno ima u sebi a ja sam ga trazio u ljudima i stvarima. Mozda sam zapravo sam na svetu i mozda nikoga i nema. Mozda me ustvari svo vreme varaju ovih mojih pet cula. Mozda sam samo usnio ili me to mozda Bog sanja? Voleo bih da to nije tako, da zaista postoji ovaj svet. Bez obzira na sve bombe koje su pale mislim da jos uvek posedujemo kriticni broj osmeha kojima bismo mogli da ispravimo stvari...
Ti si jutros ustala kasno, pogledala u svoje ruke, rasplela kosu, obukla krila... Tvoja crveno-bela majca se tako slaze sa tvojim divnim izgledom devojcice koja je zapravo zrela zena. Prezirem sve muskarce koji te do sada nisu ukrali, koji su dopustali da odletis, kojima si iscurivala kao voda kroz prste, koji su te rasipali kao svinja biserje. Koji nikada nisu videli pesmu u tebi, culi njen zvuk... Neke bi stvari trebalo zakonom zabraniti: surove kapitaliste, trgovinu drogom, kasapine i decije pornografe i naravno nevoljenje tebe. Video sam jutros dok sam poslom hodao kroz ovaj grad totalnih stranaca tvoje lice u svakom od prolaznika, uporedjivao sam crte, shvatao polako da te je Bog iscrtao samo za mene. Mozes biti bilo cija, moze te svako imati ali si oduvek meni posvecena bas kao sto i pesmu T.S. Eliota "POSVETA MOJOJ ZENI" moze svako citati ( i ja sam je nekada citao) ali ona nije nasa, ona je inace samo jedne zene bez obzira na sve ono sto u njoj pise...
I naravno da ces za mene uvek biti slobodna kao ptica. Mozes ciniti bilo sta, mozes biti ljudima i ponos i sramota. Mogu te svi voleti ili te se svi odreci. Mozes biti kao reka i mozes napojiti mnoge, i mozes biti kao sunce koje ce grejati covecanstvo. Mozes biti bilo sta ali ces za mene uvek biti ptica a ja tvoje gnezdo - jedno i jedino, jer samo na jedno imamo pravo, bas kao na jedan zivot i samo jednu smrt...
Volim te samo zbog tebe same,
zbog letnjih dana, zbog nocne tame...
Tvoj, Miodrag
Post je objavljen 23.07.2004. u 11:28 sati.