Evo, prvi put ovdje pišem i kaj mi se dogodi: peh je ništa, Dragec Peh je za mene profesor Baltazar. Napišem svoju prvu blogersko-prihvatljivu umotvorinu (dobro, to još nitko nije oficijelno potvrdio, ali… fakat je bilo dobro – vjerujte na riječ…) a serveri nešto štekaju, baš danas… k vragu! I nestane postić!
I kaj sad, da pišem ispočetka? Ma, ne da mi se…
Ionako mi se od vrućine manta, priviđa čak: evo,
danas izlazim iz restača i ugledam NJEGA: preplanuo, pogled 'malasadbihteprislonio', kratka bradica (dobro, to se da sredit!), i kovrčava kosa, malo duža (mammamia, sunčeko moje, sad bih si omatala te frčkice oko prstića…) gleda ravno u mene, hej, u MENE! I to iz našeg… ups, čekaj, NAŠEG auta, sa zadnjeg sica… džizs! Pa to je odraz reklame s auta parkiranog s desne strane! Reklama za neku obleku – tip ima poslovično dlakave noge i ružne polucipele, al inače je mmm! I sad ja kao udana žena i majka (a koljena mi se odsjekla prije koju minutu) hladim svoje užarene obraze pred ventilatorom u uredu… i pišem blog koji mi se pritom još i sruši – kaj je to danas, horoskop mi je podivljao? Neki teški kvadrati (rekla bih olovni) mi se po nekim tamo kućicama motaju!!!! Grrr!
A sutra idem na moreeeee… idem na more…. Idem se bućkati, kupati, roniti, spavati, šev… ovaj… ups!, igrati se s djetetom… skupljati školjkice i komenčiće (molim: „tako se to zove, mama“) i bloggat!
Krajnje mi je vrijeme da i ja postanem ovisna o netu!
Amen! Za prvi put je dosta!
I nemojte me sad pitat gdje mi je slika! Još sam ovdje super-friška, pa dok sve skužim…
Post je objavljen 22.07.2004. u 13:38 sati.