I još jedno lijepo jutro, budi me najdraže biće na svijetu, a ja onako snen - sretan ti put. Ode na otvaranje Starog mosta u Mostaru. Učestvuje u programu. Pošto sve ove užasno sparne i tople noći prespavam na terasi, natkrivenoj, ni ovo jutro nije prošlo u užasnom osjećaju da te opalilo sunce. Svako jutro me tako uzbuni, a ja izmičem tim zracima - a kome bih to ja pravio hlad? Bježim malo dalje po terasi, gdje sunce nije bacilo svoje igle. Pola je dana, evo već a ja nisam bio koristan ni sebi ni društvu. Pokušat ću se izvuć iz ove letargije, otić do ćaršije, pit kahvu. Idem a mi se čitamo...
Post je objavljen 22.07.2004. u 12:14 sati.