Hm, ozbiljno pochinjem da razmishljam da imam neku psihichku bolest, shizofreniju na primjer, manichnu depresiju ili sam samo labilna osoba. Ovo high-low se prechesto deshava i prejakog je inteziteta. A ne vjerujem u psihijatre, niti u bilo koje kvazi doktore. Ne vjerujem ni u antidepresive niti u bilo kakve druge lijekove. Neki kratki spoj u mozgu mi sjebo sve. Al' nedam se. Jednom sam imala period u zhivotu kada sam imala jebene napade panike. Ali ful, bilo me strah samu izachi iz kuche. Uveche sam se budila tresuchi se u krevetu. Nisam mogla disati. Ono, plashilo me to. Nisam uzimala nikakve tablete, nisam ishla nikakvim doktorima. Proshlo je samo od sebe. A bila sam tako sjebana. Valjda che i ovo loshe prochi isto tako. Ma da se razumjemo. Nije ovo ovako sjebano koliko ja kukam o tome. Nichiji zhivot nije perfektan. Ima ih i u gorem polozhaju. Mislim, nemam o chemu bash ni kukat, jer mi je zhivot krajnje dosadan.
Sad samo trebam da poradim na sebi, da ubijem tu dosadu i nezadovoljenost. I sve che biti super.
A jebote, koji kurac krasni.. ovaj optimizam mi ne ide od ruke.
Ni ruzhichaste naochale ne pomazhu..
Post je objavljen 16.07.2004. u 14:04 sati.