Pregled posta

~SUZE.. OPET!~

Hm… ova 4 zidova me guse… i ono sto citam… samo me dovodi do razmisljanja… ok… mogu glumiti da je sve ok. Makar predobro znam da nije. Jedan dio mene je sritan. Onaj zaljubljeni dio. A drugi dio pati. Tiho pati. Pati za njim. Za neprespanim nocima, u kojima smo pricali, fale mi i visoki racuni za telefon (cudno, ali da…)… Ma polako njegovo lice bledi… jos malo, pa ce nestati. Da, u ocima. A u srcu… uvijek ce ostati. Nekako je bio poseban. I Marko je poseban. I ima puno dobrih stvari, koje su mi kod onog smetale… Ali nema veze… Jos ga volim. Pitam se.. Kako mogu jos nekog voljeti, a biti zaljubljena u drugog?! Ok… klin se klinom izbija. Istina. Polako ga zaboravljam. Ali kad on blijedi, kad blijede uspomene, isto se osjecam nekako praznom. Kad sam s Markom, ne mislim na njega. Tada se mogu predati njemu, tada ne postoji nitko osim njega. Marka… Ali sad, kad sam kuci… svaki dio sobe me sjeti na njega. Kad upalim kompjuter, opet se sjetim na njega. Email vise nemogu gledati, jer znam, da nema njegove poruke. Nema njegove poruke ni na mobitelu… mada vise nemam upaljenih onih brojeva. Nema veze… Opet sam u kurcu… Opet! Kad vec mislim da ce krenuti bolje, sve se vrati. Kao sto mi je Nina rekla… Vracam se na dno. Tamo je najbolje.
Ovaj scenarij mi je poznat vec od jednog »prijatelja«:
Kad ovo sve pisem, prisjecam se bivsog, dolazi mi poruka od Marka:
»Ljubavi disi? Sto mi radis? Falis mi… VOLIM TE!«
Evo opet suze teku… Znam da cu ga zaboravit. Znam da cu zavoljeti Marka… Znam ja to. Ali svejedno, jos boli… Ali tribam usrecit Marka… Zasluzio je to…