Evo me!Opet sam medju zivima. I to ne da sam ziva nego sam i oko sebe digla par ljudi iz mrtvih. Gde ja prodjem tu trava raste...
Lezim nesto juce u krevetu, teram se da zaspim al ne ide, opet me stigli oni moji bolovi, noge, ruke, krv se stisla, stomak ubija.
I mislim se...cekaj, stani, pa zar nismo mi ljudi jedina rasa na ovom svetu koja moze sama sebe da leci. Jesmo, sto da nismo.
Pa to..to mene zanima..sad ces, reko, lutko, sama sebe da izlecis. Ajde lepo, namesti se udobno i ubi taj bol.
Smirim se ja tako, zazmurim, i krenem u potragu za bolom. Trazim ga po telu...iako ga svuda osecam, trazim mu izvor. Lov na bol..kuka i motika se digla. Osetimo se on i ja..oseti on da ja njega jurim, pa se prikriva. Sakrije se u grudima, a to je kod mene inace nepregledno velika dzungla..sta se tu sakrije, tesko se nadje. Al nece taj meni pobeci...krenem ja u precesljavanje dzungle.
Iskacu pred mene leopardi, medvedi..sestoglave zmije..al ja samo dignem ruku u psssss....sve se smiri. No za to vreme...moj bol stigne da pobegne..da se skrije. Zavara me kratkim probadanjima u rukama...al dok stignem na mesto dogadjaja...prestane. Mislim se ja..videces ti ko tebe juri. Meni jos ni jedan bol nije pobegao, a mnogi su i mene stigli. No, to je druga prica.
Kad bi moj bol bio zivotinja imao bi telo medveda, rep zmije..onako ostar, dugacak i tanak rep. Sa skorpijinim zavrsetcima koji se ubadaju u telo i ubrizgavaju otrov. A glava..uf, tu mi tesko pada da nesto zamislim. Glava bi bila ljudska...da...ljudska. I puno bi pricala.
"Plasim se toliko ljudske reci, sve se tako jasno izgovara" Naidoo
Nasla sam svoj bol...nedge u predelu donjeg stomaka. Nije bio ni zivotnja, ni brbljavo stvorenje...ne, to je bila sklupcana kuglica, koja je lebdela u mom stomaku. Velika nekih 2-3 cm, metalna, puna, teska i plava, sa zivotnim zracima koji izlecu iz nje kao munje i prolecu telom dok im se pocetna snaga ne istrosi.
Kugla je vibrirala i slabo se pomerala...pridjoh joj lagano, na prstima, u strahu da me ne primeti, i da ne poleti nekuda. Pruzih svoju ruku..lagano, i kad mi je dlan bio iznad nje, brzim pokretom je zglarabih, izvukoh iz tela. Kako se nasla van tela pretvorila se u nebroj sitnih cestica prasine..i izgubila se u vazduhu.
O da..ja sam pobedila svoj bol.
I jos jednom se izlecila...
Post je objavljen 14.07.2004. u 12:00 sati.