Evo ovo par dana promenada pontencionalnih kupaca za stan...iz agencija zvrckaju...a ja odmah postavim protuupi-jel imate šta manjeg stančića jer iz ovog ne izlazim dok nešt ne nađem
Sad se svi agenti rastrčali da traže taj moj mali stančić...sutra idem na prvo razgledavanje.
On i ja se stalno čujemo,prebacije svoje stvari,ja pom ažem...mačku je sv oju konačno odnio...pomirio se sa situacijom i sad raducka po tom svom stanu
I sve je dobro to po danu,al evo po noći me uhvati tuga...ma ne zbog njega...i dok je bio tu tj.tamo u drugoj sobi,a ja visila na netu,bila sam si isto sama
Nego svi ovi virtualni prijatelji što su do sada komunicirali sa mnom,baš sad ih nema i slabo se javljaju,a baš imam potreb u za razgovorom-SADA,OVIH DANA
Treba mi prijateljska podrška,razumijevanje...a sad kao da su svi u zemlju propali
Ili su to bili lažni prijatelji...kao i u životu što biva
Lako je u dobru dobar biti-
na muci se poznaju junaci
(i prijatelji.ja nadodajem).
Drži me to što se nadam da ću promjenom okoline promjeniti i život.Ili sam ja svojom promjenom otvotila vrata nadi u bolji život.
Samo sam još nedovoljno emocionalno jaka...snažim se kako znam i umijem,napredujem,ali se bojim da bez prijateljske pomići neću moći stići do kraja.
Eh,sad sam samu sebe rasplakala,ali bih htjela malo topline pravog prijateljstva,malo tople ljubavi koju godinama žudim.koja je zapravo zapretena čežnja godinama i nikako da se preda dalje nekome...pa me guši
Što donose budući dani???
Post je objavljen 13.07.2004. u 22:55 sati.