obožavam ić u frizera. još uvijek me nije pustio onaj osjećaj iz djetinjstva da natpis "frizerski salon" označava portal u drugi svijet.
svako šišanje podsjeti me da postoje ljudi na svijetu koji su drugačiji od ljudi s kojima se ja družim. ne bolji, ne lošiji, samo drugačiji.
danas popodne se nad split naselila neka odvratna južina, odlučna da pretvori ostatak dana u trulo prebacivanje sa fotelje na kauč, a to mi se nikako nije uklapalo u onaj veseli opis koji sam napisala ranije, pa sam zaključila da je šišanje jedino što može spasit stvar.
neke žene veseli shoping ili odlazak kozmetičarki, ili na masažu ili kvarcanje (takve ne poznajem, ali navodno postoje), a moj je najveći doživljaj otić kod frizerke. pogotovo kod nove frizerke.
rekli su mi da se za ovaj salon ne triba nazvat tjedan dana unaprid i naručit, što je bio prvi plus. samo sam banila na vrata, i išla sam ravno na pranje kose. bila je upaljena nova tv (imaju tv) i frizerka i naučnica su gledale sapunicu (načula sam najtipičnije riječi svake sapunice: "jo soj tu verdadera madre", a iskustvo iz kasnijeg djetinjstva mi govori da se tu radi o jednoj od zadnje tri epizode)
e onda se desio ključni trenutak. taman što mi je počela češljat mokru kosu, i trenutak prije nego šta me pitala što uopće želim, napravila je gestu za koju nisam sigurna da je mogu dovoljno jasno opisat riječima; na nimalo suptilan način podigla je jednu po jednu ruku i pomirisala sama sebe ispod pazuha, da vidi je li se uznojila. nije me mogla više oduševit tim pokretom. bilo je to kao da je prdnila ili izvukla gaćice iz guzice preda mnom, vrlo mi je jasno pokazala da u ovom razgovoru neće bit cenzure. imam vrlo bliske prijatelje koji mi nikad nisu dali takav znak.
u idućih 5 minuta prešli smo sa razgovora o tome kako su svi deodoransi koji postoje na tržištu loši iz ovog ili onog razloga na razgovor o tome kako ona još nije bila kod ginekologa, a trebala bi, a strah ju je i neugodno joj je, a i bude je strah da će joj nać nešto i da neće moć imat dicu. onda mi je još 20 minuta pričala o porodima, o tome kako je njena prijateljica rodila, kako je njena mama rodila nju, pa kako ona ima jako bolne menstruacije.. nisam ni skužila da me šišala punih sat vremena, i fascinira me kako svo to vrime nije šutila duže od 10 sekundi. pauza od 10 sekundi nastala je kad sam spomenila da studiram psihologiju. onda me je pitala je li to znači da ću bit psiholog kad završim. nakon toga, naravno, ide govor kako je to jako zanimljivo, ail nije joj baš jasno šta se tu ima učit, a ona bi bila dobra u tome, evo da nije frizerka ona bi to dobro radila, ona prokuži ljude za tren, ima ona to neko šesto - sedmo čulo, koje ono dođe, koliko ih uopće ima.. po prvi put u životu pomislila sam da bi bilo zgodno da je profesor kolesarić tu, čisto da vidim bi li on prešutio, ili bi krenuo objašnjavat da ima u psihologiji itekoliko toga za naučit, i, ako bi se odlučio za ovo drugo, točno na koji bi način to napravio.
ja joj nisam ništa rekla, samo sam pomislila da mi je drago da je postala frizerka umjesto psihologa, jer je totalno skužila kakvu sam ja frizuru zamislila. to je isto jedan način na koji možeš iskoristit svoju sposobnost da skužiš ljude, valjda.
bonus iznenađenje (kao u onim reklamama: ali to nije sve!) bilo je kad sam skužila da je najbolje i najzabavnije, bilo još i najjeftinije šišanje u zadnjih..ni ne sjećam se koliko godina...
vidiš, l.d., da lova ne kupuje najbolje stvari..
Post je objavljen 12.07.2004. u 22:18 sati.