Danas sam upisao ocjenu u index. Uz malo čekanja..."Uz malo 'rvanja i znoja bila je moja" - R.čorba. Evo slušam Dream theater, sa albuma Six Degrees of Inner Turbulence pjesmu The Glass Prison (13:52). Sve je uobičajeno, sve je jednolično, uz par izuzetaka - ocjene i prijatelja koji je navrnuo iz Beča. Pila se kafa ("jede se kavijar, pije se džin" - Z.pušenje), igrao se pikado - bijedilo se. Nakon bezobraznog toplotnog vala danas je oblačno, uz fini prohladni vjetrić. Sve je to pokvarilo planove dokonoj raji željnoj vode, brćkanja - jezera. ČEGA (KOGA) NEMA BEZ NJEGA SE MOŽE!!! I sad za kafom uvidjeh da dječije rasuđivanje ide po liniji manjeg otpora i odsustva iskustva: Kaže Mirela, frizerka: "Ja kad sam bila mala imala sam prijateljicu koja je stalno psovala Boga! A imala je sve, sve, pare...ama sve što je poželjela. I onda sam došla do zaključka da bi možda trebalo psovati Boga da bi se imalo!" Dok si 1. razred osnovne zbrajaš 2 + 2 = 4, a odjednom u srednjoj raspravljaš na časi Matematike, da li je to baš tačno!!! Besposlica profesora... Dokazivanje u nedogled! Dijete, dok ne zna pričati kad hoće nešto zaplače i dobije. Danas možeš plakat da se do Pariza čuje željeno nećeš dobiti a prijeti ti kazna i policija na vratima zbog kršenja javnog reda i mira! Možeš zavezati gubicu u mašnu - opet ništa! Preostaje ti jedino da ispijaš kafe i igraš pikado ili druge igre za (opet) dokazivanje. Koji je k*** meni, pa ja ni jednu misao ne znam izvest na pravi put!:)
Idem da jedem...
p.s.
počinjem ovisiti o nekim ljudima:) Osim oca i mame.
Post je objavljen 12.07.2004. u 20:42 sati.