Pregled posta

Teta Sisterica

Jutros sam skužila da nisam napisala niti jedan post od srijede. "Jebemu", pomislila sam. Ljudi, dragi čitatelji, jednostavno nisam mogla, prevruće mi je bilo. Ne da nisam znala o kojoj temi bih pisala, nego nisam znala ni da trebam pisati. Danas ću vam ispričati jednu lijepu priču o mojoj teta Seki.

Teta Seka je teta koju sam upoznala prije, hm, četiri-pet-šest godina, stvarno se ne mogu sjetiti. Upoznala nas je zajednička prijateljica, tj. moja prijateljica i teta Sekina stranka. Teta Seka sprema, čisti, pere, pegla po kućama. Seka joj nije pravo ime nego nadimak po kojem je svi znaju (kao, recimo, teta Maca, koja se ustvari zove Katica Mandić, ali to osim Macine matere, oca i brata nitko, zapravo, i ne zna). Upoznala sam teta Seku kad joj je satnica bila 20 kuna. Danas joj je 30, kod mene bude otprilike oko 4h i ja joj uvijek ostavim nešto bakšiša. Dođe svaku drugu subotu, po potrebi i češće. Preko ljeta teta Seka dođe oko 6h, onda uvijek sprema tiho dok se ne probudim. Bilo je koliko puta da je došla i ošla da je nisam vidjela, jer sam prespavala. Teta Seka ima posebni status u mom životu. Prošla je ona samnom svakojakih dogodovština, pratila je moje uspone i padove, štono bi se reklo. Bila je uz mene vjerno po svim mojim podstanarskim putešestvijama, uživala je kad sam se konačno skrasila u svojoj vlastitoj.

Kad je teta Seka prvi put bila kod mene ja sam bila totalno zapanjena. Zvučalo je nestvarno da možeš odrješito reći "molim Vas, to i to mi sredite" i da nakon kratkog vremena prođeš, krajičkom oka pogledaš i vidiš da je "to i to" zaista napravljeno. Koncept toga da nešto možeš zamisliti i da ti se to nešto ostvari u vrlo kratkom roku bez da si uložio ikakav napor izluđivao je svaku poru moga tijela. Dosta dugo sam uživala u tom osjećaju kontrole koje sam imala nad stvarima i događajima. Danas je situacija drukčija. "Aaaannie, de meni donesi onu bocu iz moje vrečice!!", "Aaannie, jesam ti stoput rekla da ne zaljevaš cvit tako jako, evo sve iscurilo van!! sad imam duplo posla", "Aaannie, di si stavla onu međik krpu za prozore, jesan ti rekla da je uvjek ostavš na istom mjestu", itd. Teta Seka sve drži pod kontrolom. I dok sam u početku našeg druženja obično bahato sjedila za kompom s kojeg sam dirigirala događanja po stanu, već sam duuugo vremena aktivni sudionik subotnjih čiščenja s teta Sekom. Kao da me hoće pripremiti za život-poslije-teta-Seke. Nekako su mi se vrlo brzo svidjeli ti naši rituali. Toliko da moram malo spremiti prije nego teta Seka dođe da me ne ispizdi.

PAZI 'VAMO RUBRIKA Danas vam predlažem laganu šetnjicu po siteu gdje možete vidjeti kako vas plastična kirurgija može proljepšati ili proružniti.

Ne znam jesam se umislila, ali mislim da teta Seka voli doći kod mene. Teta Seka ne kuži moje fore. Ja nešto svoje lupetam, smijem se, naravno, na vlastite pošalice, ona klinca ne kuži, ali se smije i ona i dobacuje neke svoje pošalice koje nemaju veze s poantom mojih pošalica, ali kog briga! Voli dobre viceve, onda ja pripremim par penzionerskih pa opet bude veselo. Ona misli da sam ja jako pametna i tu vidi bit mojih problema zašto se još uvijek nisam udala. Onda mi je jednom rekla da nije loše malo se pravit bedasta, da to muški vole. Kao što vidite po mom blogu, potpuno sam prihvatila njenu filozofiju.

Inače, teta Seka ima kćer, malo mlađu od mene, sirotu retardiranu od rođenja, nije jako, ali dovoljno da se ne može brinuti sama o sebi. Uglavnom, mene to jako rastužilo kad sam saznala (ne od tete Seke, nikad s njom o tome ne pričam), nego od one prijateljice koja nas je povezala. Onda sam htjela dat odjeću koju ne nosim više teta Sekinoj kćeri, ali mi je bilo neugodno. Uf, kako ću sad odjednom "e, skoro sam zaboravila, ovo je za Vašu kćer" iz čista mira, pa mislim, nema smisla.. da ispadnem onak' ljigi-patetična, opasno je dirati po tuđem ponosu.. Onda sam smislila foru da sam se udebljala pa kao ne mogu to više nositi, "a jel bi Mala-Seka to nosila"? Tako je započela naša igra koja i danas traje, iako imam malne istu kilažu koju sam imala kad je teta Seka bila po dva'est kuna. Teta Seka meni zauzvrat donosi sezonsko voće iz svog vrta. Baš lijepo, uvijek pristojno kažem "joj, niste trebali" punih usta od onoga što mi je donijela. Teta Seka voli popiti malo brlje (tj. rakije) ili hladno pivo. Meni ne smeta, imala je stvarno gadan život.

Teta Seka je zimus dobila upalu pluća. I ja to čula od one moje prijateljice i s obzirom da sam socijalno osvještena od prije par godina, odlučim se u bolnicu u posjetu. Kupila sam cvijeće i neke glupe slatkiše da bih vrlo brzo saznala da na plućni odjel plućnim bolesnicima ne možeš donosit cvijeće. Kasnije, kad sam našla teta Sekin krevet, oduzet mi je i drugi dio poklona - slatkiše - jer je i blagi šećeraš pa ne smije ni to (a misliš znaš čovjeka, tj. ženu). Dobro da mi još upad u bolnicu nisu naplatili! Dovraga! Mislim, taj odlazak u posjetu slutio je na katastrofu od samog početka. Prvo su mi neljubazne medicinske sestre grubo oduzele cvijeće, usput me izvrijeđali kao malu, onda sam skužila da ja ustvari ne znam kako se teta Seka zapravo zove pa ne mogu ni pitati u kojoj je sobi. Ja jesam dobila informaciju na kojem je katu i u kojoj sobi, ali do bolnice više nisam bila sigurna ni je li ova bolnica, zapravo, bolnica koju tražim. Morate znati da za osobu koja je osjetljiva na pomisao da su bakterije around prilično velik napor da proškicne u jedno 14 soba da vidi nije li možda teta Seka u toj sobi. Konačno, kad sam malne uplakana pronašla teta Seku, bilo joj je drago i sve, i ja sam stajala skupa s njenom familijom, meni sve nepoznata lica. Onda sam skužila da ne znam što bih s teta Sekom pričala, osim o čišćenju moga stana. Naravno da sam ispala glupa kad sam se našalila na bogtepita čiji račun i duhovito dobacila "ma, jedva čekam da ozdravite da se vidimo u mom stanu, ho ho". Teta Seka se svejedno nasmijala, bilo joj je drago da sam došla, nije očekivala, vidjelo se. Onda sam šutjela i čekala da prođe još koja minuta i da kažem "dooobrrrro, ja sad idem", jer mi je bilo bedasto, he he.. Nakon mjesec dana je ozdravila i bila kao stara teta Seka.

Tako smo se fino napričale kad je došla do mene nakon oporavka. Taj mi je put naplatila još dva ekstra sata više, jer ipak je bila 5,5 sati kod mene. Ali nije mi žao. Teta Seka radi svaki dan, uvijek ima nekog kod koga ide čistiti, jako je vrijedna žena, jebiga, bori se kako zna. Moram priznati da mi nije bilo baš svejedno kad ju je prije par mjeseci zaposlila moja jako dobra frendica. Nekako kad ne znaš kod kojih to stranaka ide bude ti svejedno, ali kad sam čula da ide kod moje jako dobre prijateljice.. hmm.. ipak me žecnuo žalac ljubomore, a posesivnost je prostrujala mojim tijelom.. Sad je već vrijeme izlječilo rane.

Zašto vam sve ovo pričama.. aha da.. zato što volim tetu Seku, iako se klinca ne kužimo i bitno su nam različita životna iskustva, našli smo neke svoje jake dodirne točke i trebamo se. A i napisala sam ovaj post da ne ispadne da se samo zajebajem, već i da znam bit ozbiljna!
Živjela teta Seka i sve osobe koje nam čine život ljepšim i ugodnijim!


Post je objavljen 10.07.2004. u 12:35 sati.