I šta sad reć?
Eto mene u internet-ma ni ni caffe, ni ni neki posebna prostorija, nego neka rupica (da ne rečen rupetina)...sin i muž se šetaju, satrali smo za večeru po dvi fete tune od 6 kili, siti smo do pucanja ajoš bi vajalo i sladoled polizat...
Danas smo se slavodobitno, ka pravi purgeri na odmoru, prvi put utočali u more...
I to van je izgledalo ka da smo pravi penzioneri...prvo livu nogu, pa desnu nogu, pa livu ruku, pa ispod pazuha i tako da ne nabrajan...
Čak su me (nećete virovat) natantali da obučen dvodjelni kostim...a kako san ga obukla i namistila nisan ni disala da ne bi koji bokun tripe ispa vanka...
Vraćan se ja lipo jednodjelnom, a oni neka pušu na maretu...nije mi lipo i gotovo.
I neću sad puno pisat, a ne stignen ni sliku stavit jerbo san u sajber rupi pa ću samo iskoristit ovu priliku da vas svih skupa pozdravin i da van bez imalo prepotencije i prenemaganja rečen da mi stvarno falite i da je to stvarno za popizdit.
Nastojat ću se još javit pri rođendana da van rečen kako teku pripreme za eventualnu feštu koja se meni opće ne odrađuje jer će i tako najmlađa osoba, sem mog sina bit JA!
A mater mi je posrala iznenađenje i rekla da ću za rođendan dobit lancune...:)
Stojte mi dobro i nemojte me zaboravit:(
Post je objavljen 08.07.2004. u 23:22 sati.