Freska večnog lutanja
E.V.N. 07.07.2004, 18:14:45
Kada je svojevremeno pisac, pesnik i "reformator" srpske književnosti Miloš Crnjanski govorio "da će srušiti stih" nije mogao ni da pretpostavi da će ga njegovi sunarodnici posle toliko godina poslušati i biti "destruktivniji" u nešto drugačijem kontekstu. I najsmelije pretpostavke o prodaji romana "Seobe" Miloša Crnjanskog u izdanju "Novosti" juče su prevaziđene.
Dežurni "dušebrižnici" domaćeg izdavaštva trudili su se da pre početka akcije sugerišu drugačije naslove Edicije 20. vek. Trebalo bi da budemo srećni što se njihove slutnje, da će se dela domaćih pisaca slabo prodavati, nisu ostvarile.
- Uvek mora da se pođe od činjenice da su "Seobe" jedan od najznačajnijih romana srpske književnosti i da od njih počinje jedna važna etapa u razvoju srpskog romana - ističe prof. dr Radivoje Mikić. - NJihov značaj se prevashodno ogleda u spajanju lirskog i narativnog u meri koja pre toga nije postojala u srpskoj književnosti. Zahvaljujući tom spoju, Crnjanski je u priču uspeo da unese, kako je još Marko Ristić rekao, ono osećanje života koje je dalo obeležje celokupnom modernom dobu.
Porodica Isakovič iz klasičnog romana u Srba o golgoti iseljeničkog života u dalekoj i prostranoj Rusiji "uselila se" u niške, novosadske, beogradske, kragujevačke, kraljevička domove, kao stanar ili kao podstanar, koji će se nekome s ljubavlju pokloniti. A zašto su se mnogi odlučili da u svoj dom (neki po prvi, neki po drugi, a neki po peti- šesti put) unesu čuveni roman, ovoga puta u ediciji naše kompanije objašnjava prof. dr Mihailo Pantić, pisac i književni kritičar:
- "Seobe" su svakako najveći roman srpske književnosti, pre svega zbog načina na koji je u njemu uobličena ključna tema i ključne figure srpske istorije. Crnjanski nije standardni epski hroničar, on nije pisac koji pravolinijski pripoveda istoriju, već snagom svoje imaginacije i svoga književnog genija transcendira suštinu bivstvovanja jednog kolektiva koji je silom istorije predodređen na večito lutanje i večitu nesmirenost.
Mišljenje prof. dr Bojana Stojanović Pantović, književnog kritičara je slično:
- "Seobe" se javljaju na kraju ekspresionističke percepcije Crnjanskovog stvaralašta, ali upravo drugačije narativne strukture od "Dnevnika o Čarnojeviću" ostaju prožete sumatričnim pogledom na svet. NJihov istorijski predložak čine Piščevićevi memoari, u kojima se odvija porodična drama bračnog trougla između Vuka i Aranđela Isakoviča i Dafine, likova osuđenih na beskrajno samotništvo i poraz. Tako se i ovde tematizuje opsesivna misao Crnjanskog, a to je mit o Odiseju, povratniku iz rata u svoj dom u kome nije više ništa kao nekada. U "Seobama" nema ni klasične naracije ni dijaloga, već samo deskripcija kojom pripovedač čudnovato ulazi u svest i psihu junaka. Muzikalnost i mračnost forme i Crnjanskova nervozna sintaksa, brojni lajt motivi i poetične slike čine ovo delo bez premca u srpskoj književnosti.
Zato, skepticima jedan koristan savet - pridružite se hiljadama zadovoljnih kupaca širom Srbije i čitajte po jedno remek-delo od srede do srede.
Evropsko delo
- "Seobe" Miloša Crnjanskog jedan je od najvećih evropskih romana 20. veka - kaže dr. Zoran Gluščević, književni kritičar i esejista. - Kada su Francuzi konačno dobili ovaj roman na svom jeziku, njihovi kritičari i esejisti jedinstveno su zaključili da je velika šteta što nije ranije preveden na neki od svetskih jezika, jer bi u tom slučaju razvoj evropske književnosti išao u drugačijem pravcu zahvaljujući tom delu. Šta je to što je fasciniralo strane kritičare kada su upoznali ovaj roman na svom jeziku? "Seobe" uspešno spajaju jedanu individualnu i kolektivnu sudbinu, a poziciju te sudbine pisac projektuje metafizički kao jednu iracionalnu ravan u kojoj se sve suprostavlja racionalnom, zemaljskom životu, svode u ravnotežu i afirmišu dinamički principi neprestanog kretanja i promena, kojom se potire strah od smrti toliko karakterističan za evropsku svest.
Post je objavljen 08.07.2004. u 18:53 sati.