Pogled s mog balkona i nije nešto naročito, barem sam tako mislio do danas. Ali jutros, kad sam se malo bolje zagledao, ostao sam zapanjen ljepotom viđenog. More ka ulje, trajekt za Supetar polako po njemu klizi, pun ljudi kao raznobojni mravinjak. Sa susjednog balkona dopire miris jutarnje kave, čujem tihi žamor, ljudi se bude. Promet na cesti nije toliko gust, ljudi voze polako, nerazbuđeni. Evo je i par vrabaca doskakutalo na ovaj moj balkon, živ, živ, oni meni, živ, živ, ja njima. Istina je samo jedna, istina je predivna topla ovojnica koja nas čini sretnima. Treba samo širom otvoriti oči i srce, pustiti je da uđe u moždane, da uđe u svaku poru. Tada i šugavi pogled s balona postaje predivna simfonija. Živ, živ svite moj i ja tebi.
Post je objavljen 07.07.2004. u 09:53 sati.