Iz bilježnice vadim ove tri kratke priče. Naime, jučer sam imao prilično naporan da, što ste mogli zaključiti praćenjem fotografija, pa sam se vrlo kasno vratio u Pansion Maltar, prilično mokar.
VIŠAK PROIZVODA Prolazeći nedavno kroz Vidovec, pokraj Varaždina, primijetio sam da mnogi žitelji tog mjesta imaju ispred kuće stol na kojem prodaju svježe povrće i voće, uglavnom luk, krumpir i jagode. Vrag mi nije dao mira, pa sam upitao jednog takvog prodavača i evo što mi je rekao:
- Čujte, ja ovo, kak bi rekli, proizvodim. Kad sebi spremim ono kaj mi treba za celu dugu godinicu, onda ovaj višak, kaj vidiš na stolu, prodam onome kaj to, bumo rekli, ne proizvodi. Za peneze koji dobijem za ono kaj je višak mog proizvoda, ja si kupim ono kaj ne proizvodim i kaj mi doma fali. Recimo, cuker ili kompjutor. Jer danas se nemre ni bez cukra, ni bez kompjutora!
KRAVLJA STIPENDIJA - Kako školujete djecu?, pitam jednog stanovnika Donjih Ladanja, kraj Varaždina, koji u Zagrebu školuje dva studenta. - Imaju stipendiju.
- Općine?
- Ne, kaj bi! Imaju kravlju stipendiju.
- Ne razumijem?
- Kaj ne bi razmeli! Vite, ja imam pet krava. Jedna krava ospkrbljuje mene i moju obitelj s mlijekom, sirom, vrhnjem i putrekom. Druga krava hrani ostale krave. Od njenog mlijeka, kaj prodam, kupim im vitamine i ono kaj im treba. One tri, kaj su mi preostale, školuju moju djecu. Eto, to vam je kravlja stipendija.
NOVA NARODNA POSLOVICA
Stojim ispred dvorca u Maruševcu. Tamo sam posljednji put bio prije tridesetak godina, kad nas je tamo vodio Gustav Krklec. Što sada tada zbivalo, tema je druge priče, koja nema veze s ovom.
Dakle, dvorac Maruševac, vidite po slikama, prilično je uščuvan. Gdjegdje poneko razbijeno staklo. Virim kroz prozore, unutra pustoš.
Tamo kod vodoskoka, ispred samog dvorca, sjede tri mladića i razgovaraju uz pivo. Lijepo ih pozdravim i predstavim se. Pitam ih zašto je dvorac tako pust. - Ha, čujte, dvorec je štel kupiti naš sused kaj se bavi seoskim turizmom. Štel ga je urediti, onak kak izgleda Trakoščan, ali mu dečki nisu dali.
- Koji dečki?
- Oni kaj upravljaju svim i svačim. Dečki su procijenili da je bolje da dvorac propadne, neg da se seljak obogati. Prije je kod nas bila popularna ona izreka – dabogda susedu krava crkla. Sad smo to popravili, pa govorimo: dabogda se susedu dvorec srušil!