Uf...gospe moja...jesan se uspuhala dok san dotrčala dovde...
Pročitala san obavijest da će Blog "past" na određeno pa san rekla sama sebi: "trči BigMamma, trči jeba te koliko te noge nose da napišeš još nešto prije pada"...
I tako, sad me skužajte...neka napravin žmul cukra (Natreena, ja ne koristin cukar) i vode da dođen sebi.
Tako...
O gospe moja, sva san se zaškarpunila u faci....
Jeste me ispizdili, a malopri san se oprala, sad san opet sva znojna...
E, jel vidite vi koliko dugo mene drži malinkonija, a?
Dan, dva, eventualno tri (al to je već alarmantno)...i eto me jače i bolje nego ikad.
Danas san se počastila poludnevnim odmorom.
U 9 san se digla jer me probudila jedna krasna pisma a kasno san skužila da je to u biti zvono mobitela (kupija mi dragi novu mašinu, pa dok se naučin...)
Pa san sela na telefon (ma sela san kraj telefona, nemojte mislit da tiraniziran kućanske aparate) sa materon i lajale smo do 10 i po.
Jel znate vi kako to izgleda kad dvi otočanke laju priko telefona?
Ne znate?
I boje van je da ne znate. :)
Onda san se istuširala i išla san nakon toga ostrugat pete sa žileton pa san usput doslovno ogulila komad pete...puka mi je žilet i osta po sredini pete dok sam ja vrišteći gledala u litru krvi koja se izlila po mom novom tapetiću za pod za 20 kuna.
E, onda san to zamotala, obukla se, namazala, pokupila "dicu", strpala ih u auto, jednome dala dudu a drugome ključe i lipo smo išli na pazar kupit cigarete i mojoj materi boršu.
Je, je...teška srca san je kupila nekom drugom, al tako je to.
Pa san u deemu kupila materi neku kremu za kurac tojest za zatezanje kože i sebi neku kremu protiv celulita (a ni bog me ne more spasit te pošice)...
E, onda smo išli u Kemoboju kupit dvi spužve ka jogije za moga staroga da ga ne jebe puno kičma kad bude spava na kauču ovo lito jer će nama dat svoju posteju...
E, onda smo te spužve utrpali u auto i skoro se slupali jer od spužvi nismo vidili ništa, a moja plava tikva kroz ponistru nije znala pretvorit livo u desno i tako...
Pa su me moja dica odbacili do kolodvora i ja san ka slučajno uletila (UŠEPALA!!!) u Importane...
Aha, sad me se čuvajte...iman 300 kuna i svih ću ih potrošit.
Ubrala san jedne lipe crne japanke (već sad, nekoliko sati nakon, one već nisu japanke nego san ih pretvorila u šlape, dodala još par trakica i baš san ponosna)...i kad je prodavačica vidila onako krvavi zavoj oko pete skoro mi ih je dala besplatno jer je mislila da su me to postole nažuljale.
Pošto san ja jedna jako iskrena i poštena ženska (falite me usta moja) rekla san joj u čemu je stvar pa je ona odlučila ne da samo večeras neće strugat pete, nego da nikad više u životu neće strugat pete!!!
Ženske, jeste čule?
Manite se žileta rano ujutro. :)
E, onda san našla jednu predivnu, ali stvarno predivnu bilu suknju, onako iskusetanu sa donje strane, čak san i stala u nju a broj je 4 i nešto malo, ajde...još malo :)...i stvarno mi divno stoji, al ono, stvarno divno...samo šta mi se, jebi ga, ne nazire, nego iskače celulit iz nje...
A to baš i nije neki zavodljivi prizor pa san teška srca vratila tih 140 kuna nazad u takujin.
Al san onda skontala da je deem odma tu blizu pa san za utjehu kupila lak za nokte protiv gljivica, turpiju, 3 laka za nokte za frenč manikuru, jedno lipo rumenilo od mejbelina a na poklon san dobila mejbelinovo ogledalce u obliku srca.
Ja san sretna žena.
Ma jesan, majke mi.
Onda san se našla sa S. na kavi pa smo dobro istračale naše mamlaze...
Pošto smo bile na trgu vidile smo puno čunki i faca jer je subotom to misto ono, totalno in.
(sva srića da san imala rumenilo sa sobon)...
E, onda smo se preselile u drugi, bokun mirniji kafić i tamo smo se srele sa 5-6 ženskih i nešto dice pa smo bančili do 5 popodne.
Kad su ove druge išle ća ostale smo nas 3, a kako smo ogladnile, nekako nas je logičan slijed odveo u mekdonalds.
Tamo smo se natukle ka nikad i onako napuhane smo se uputile na trajvan.
Onda san ja došla doma, a usput san kupila kokakolu za muža, kinder pingvi za sina i Ledolete za ispeć kad nas uvati glad navečer.
Onda san došla doma, uvalila se u kadu, pročitala novi nekerman, sredila japanke, lipo se zavalila misleći: "sad ću lipo pomalo napisat blog i sredit misli"...i onda me dopadne ovakva vijest i sva se uspušen.
Iden se ohladit na balkonu.
Ajde, živili vi meni....
P.S. jel vidite kako šoping i "kokoše" rješe sve probleme u dvi-tri ure? :)
Post je objavljen 04.07.2004. u 00:35 sati.