Dammit...
Ne znam kaj ove godine sa morem... Cijela mi je ekipa u svađi (zbog cura), a ja jedini (još) nemam rješeno pitanje krova nad glavom u priobalju... Danas cura i ja bili na Jarunu i gledah ja onaj otočić nasred bare...
se7en: "Kaj onda s morem?"
Ona: "Pa ti si rekao da ćeš rješit!!!" (ljutitoslešiznenađeno)
s: "Pa...(guulp..), znam, ali kaj kad ne bu apartman gotov..."
O: "Ne zanima me, onda iznađi neko drugo rješenje!"
s: "Ali, ljubavi..."
O: "Ma, neću više o tome..." (okrene glavu)
I kaj sad?
Ma niš, sjest ću u auto za 3 tjedna, strpat i nju, pravit se da znam kud idem i krenut... Kad budemo u autu, nema više brige... Malo ću odslušat, a onda bum stao na gas, pa bu ušutila...
Jedino što znam sigurno, jest da prvo pičim za Postojnu, ponovno vidjet Jamu i Homo-ribice, nisam bio od '89. i baš sam napaljen već neko vrijeme... Dežela bu mi pare vzela, ali šta je, tu je...
Žalosno je to, kad se još nisam ni počeo pakirati za odlazak, a već jedva čekam da zapjevam: "Vraćam se, Zagrebe, tebi..." kad ugledam naplatne kućice pri povratku...
Uostalom, sve je upitno, možda u nekom tunelu naletim na šaht preslabe nosivosti, što je vrlo moguće, uz sva njena sranja...
Jedva čekam zimu, skinut board sa zida i našarafit vezove...
Val D'Isere, here I come!!!
Post je objavljen 03.07.2004. u 21:51 sati.