Koliko toga se izmjenilo u ovako malo vremena.... uglavnom, nisam više s Milinom nakon gotovo 8 mjeseci. Nisan više ni s Jadranom, nakon gotovo 3 tjedna ( haha, kako ovo smješno zvuči- dvoje ljudi se toliko borilo za svoju ljubav, prevrnu cjele živote da budu skupa i kad konačno njihova ljubav pobjedi i budu skupa, zaklinju se na vječnu ljubav... a onda prekinu radi pizdarije nakon samo tri tjedna, haha, a ko je kriv? nezna se... djelom ja, djelom on. ali to je gotova priča, there are new things to come and old to destroy). Puno toga se promjenilo. Ekipa? Ekipa se ponovno okupila. ponovno onako učestalo, onako retardirano, onako... kao prije 4 godine. neznam, nekako, škola, suprotne smjene, momci... malo smo se bili razdvojili, ali sada kad su pacovi otrovani sad smo opet retardirani. A ja? Odlučila sam se malo posvetiti ljudima s kojima sam sledila odnose.
25.05. srijeda
Išli smo pit na Klupu. Ona nas je naravno dočekala sa smješkom dobacujući nešto tipa "nadan se da ste smršavile, il barem da ovaj put nećete rigat po meni". Mi joj se nasmijemo, a ja kažem " a retardirane klupe" i ona se malo uvridila, il mi se učinilo. Ko će znat, čudna je ta klupa. Kad smo to popili išli smo prema domu, ja san čula da su karaoke. Mojima se išlo ća doma, a meni se nije dalo. pokušala sam ih nagovorit da idemo doli pivat, al nisu se dale. onda san ja upala doli da vidin koga ima i srela Saru, Tinu, Jelenu, Megi i Miu, i još neke. I onda san ih nagovorila (JA SAN NJIH NAGOVARALA-JA-KOJOJ JE CRNJAK PRED NEKIM PIVAT MAKAR IMA ZAČEPLJENE UŠI, A NISAM BILA PIJANA). Ne sićan se šta smo tribali pivat, uglavnom, te pisme nije bilo pa smo pivali " Ne dirajte mi ravnicu". Buahaha to su bili piševi. Bilo je 15 ljudi na pozornici. Još san bila uvatila Frkija za ruke da zajedno plešemo neki polu valcer polu skakanje na pismu "Lemon Tree". Bravo Frki, dobro plešeš, svaka čast. Bilo je dobro. A onda sutra.
26.05. Četvrtak.
Megi, Ivana, Seke i Tajči i ja smo išli na kavu s Koraljkon, bivšon razrednicon. Rekla je da se ubiva sa dicon u osnovnoj i da joj sad falimo ka razred jer sad se mora zamarat dicon koja ju tlače gore nego mi, a mislila je da je to nemoguće, tipa "učiteljice uzea mi je pernicu, učiteljice tuče me..." šta nije daleko od našeg "profesorice recite Domiju da mi prestane brisat nos". I onda je rekla da je prekinila s dugogodišnjim momkom. Pretvorila san se u uho, jer su to taman bili dani kad bi me između idile pukla realnost i bol. Razumila san ju svaku rić, i mene je slomila ljubav par dana prije. (il sam ju ja slomila ?....) I pitala san ju koji je lijek za takvu bol, i ona mi je rekla da je kupila pasa. Nisan mogla virovat, ja sam taman Tamari govorila da oću pasa da me zaokupi i da mu dam svu svoju brigu, ljubav i pažnju koju On više nije tia. Da bi mi to puno pomoglo , a i da bi to bia najvoljeniji pas na svitu. ( Nažalost, doma me odjebalo za pasa jer već iman Medu-mačka koji više izgleda i ponaša se ka crna pantera a ne mačak al nema veze. a i baba ne želi pasa, a njen je stan). I tako. Onda san došla doma i gledala " Na rubu znanosti" jer sam znala koja je tema, a u toj emisiji bi potvrdilo ili negiralo Tamarinu i moju teoriju, tj. istinu koju smo zaključile. Dok smo se obe tresle šta će reć, već nakon prvih 10 rečenica znale smo sve. Bile smo u pravu!!! Odma san ju nazvala i bila je ushićena ka i ja. KONAČNO. Konačno sad to znamo službeno. Odtad se sve prominilo.
27.05. Petak
Nagovorila san razred da idemo svi zajedno pit. Čudno je to. Prije san odjebavala sve razredne rođendane i tulume. Sve dogovore. Uvik je bilo samo ja, moja najuža ekipa i momak. Sad san skužila kako san grješila. Odlučila san bit bolja prema svima. Ponovno san se zbližila s Andreom, Danom, Slavicom. Polako odmršavam klupko u koje sam se sama spetljala ( sad opet dišem punim plućima...). Iši smo pit i opet se nisam napila. To me živcira. A onda san in rekla " Nadan se da svi imate tamno donje rublje". Svi su me blido pogledali, mislili su da se zajebajen. Jedino je Megi već znala šta slijedi, al ona je ponila kostim. Onda san ih nagovorila. Stali smo nasrid Bača i počeli se skidat. Na kraju smo bili na plaži Domi u boksama na Silvestera, Marko u crne bokse, Borko u bijele mudante od očuha-istina-buhahahahahah koje su mu se u moru prozirale, ja u crnim gaćicama i crnom ređipetu, Megi u kostimu i utrčali smo u more. Kad odjednom, mi u moru idemo prema dubini okrenuti leđima plaži kad čuješ "šljap šljap doom doom doom dong čekajteeeeeee" ja se okrenem kad ono Sara pijana trči u majici i dugima gačama (kompletnoj robi u more) i baci se. Onda smo opalili "klapa battle" 3 ženske naprama 3 muška. Zbetlale smo ih. A onda smo se ja i Megi hrvale. Ja na Marku, ona na Domiju. Mislim da je Megi gurnila nekako Marka a ne mene pa smo se složili u moru. Onda smo plesali na neku e.t. muziku. Ma bilo je dobro, al onda kad smo izašli iz mora... Govna su izradili tuševe tako da moraš ubacit kunu za tuširanje. A cili od pijeska, soli, alkohol isparava iz nas. A onda... Ja san izgubila prsten. Sara lančić. Megi bičve. i Megi je ušla u kostimu sa torbom, tila je oprat noge od pijeska i obuć starke. I rasula se ka pizda skupa sa torbom i smočila sve unutra i robu u torbi i duvane, a i starke u rukama. Ja sam ponila litru vina za doma, i ja i Marko, u 1, polako put pod noge s litrom vina. Ja sam hodala bosa preko rive i Marmontove po svoj onoj bljuvotini i pišalini na podu splitskom. Nema veze. Pričali smo tako sami polu goli, mokri , i bosi šetajući po rivi u 1 o svemu i u dosta toga se našli...a još veći užitak i idila je bila što ne gajimo nikakve osjećaje nego prijateljske.
28.05. Subota
Koncert koji smo dugo čekali. Ali nismo imali ni kinte. Kao i uvijek , nikad nemamo točno love, nekad nemamo ništa , ali uvijek upadnemo svugdi. Ovaj put nan se nije dalo stajat na domu. Sili smo, pili, i onda smo ja i Tamara u 22h odlučili ić u šinteraj po pasa, iza lovrinca. i uputili se na bus, i čuli elemental. Sitili se da je elemental na tvrđavi gripe i da idemo vidit ša ima tamo. i dođemo tamo, uživimo se, i skužimo da nećemo nikako moć uć. i onda " ma tamara ajmo se mi vratit lipo u dom, sad bi slušala bilo koju muziku, nego da sidin ovdi isprid elementala, nemogu upast, jedva čujen , a i to šta čujen nemogu na to skakat odi pred izbacivačima". " aj amo ća". kad smo išli do doma neko se 5 puta dera "marinaaaaaaaaa" i ja se okrenen i 5 ljudi stoje naslonjeni na auto, negdi 20ak godina i gledaju. i ja ka gledan ko je, ne prepoznajen nikog. nastavin dalje. opet "mariinaaaaaa! ja se ka okrenen "šta je" svi muče i gledaju. Tamara je isto rekla da ih nikad nije vidila i nema pojma ko su. Ajde neka ih. i ništa sretnemo putem Milenu, Tonija i neke njihove. Milena nan da 20 kuna za upad. Oni još nešto sitno. I tako se oprostimo od njih puni love, obećavši da ćemo pit s njima drugi put, i da Milenu častin kavom. Skužila san kako san se stvarno udaljila od nekih ljudi. Pogotovo mi je žaj šta nisan više tako bliska s Milenom, uvik me zove na kavu, nikad nebi imala vremena, a više me ni ne zove kad je skužila da san odjebatorsko govno. ma javit ću joj se ja, čim uvatim vremena....
i onda upadnemo u dom i uživimo se ka ludi. ono... ja san se istopila.Neki crnjo koji ne puši al ima facu ka da je napušen i lagano se njiše, neki bjelac isti Pera koji je pušia đoku za đokom i skakuta ka neki klokan i neki šta pari retardiran a tako se i ponaša i govori al roka tu rap igru. Muzika je bila odlična. Ja i tamara gotovo same nasrid doma. a onda se popunilo ljudi. onda su svi plesali i skakutali... uopće mi nije parilo da smo bili u domu. a u domu su koncerti jedino dobri kad ti pari da nisi u domu. a onda je deana zvala tamaru da je u parku sama.. Rekla je tamara da je jedva govorila i da je bila cila pijana. Tek smo onda skužili jebote stvarno. Ljudi s kojima smo izašli uopće nema u domu. Nije ih ni bilo kad smo se vratili s elementala u dom. Onda smo krenili prema parku. Deane nije bilo. Stara alkoholičarka biće otišla odspavat na neku mirniju klupu ispri kuće, haha, najvjerovatnija opcija za Deanu. I onda svako svojim putem doma rokajući taj umor. Da.
29.05. Nedilja
Šta je bilo? eh da, našla san se s Jadranom. Ono prijateljski. Da smo ostali skupa danas bi nam bilo mjesec dana. Zajebavali smo se. Onda mi je razbia najdražu kazetu. Kaže da nije tia, da nije bia svjestan svoje snage. Buahhaah kako se sasra. Nije me to naljutilo, naspram sranja prije šta je napravia, ovo me nije ni moglo naljutit, bilo je pizdarija. I tako san skužila tu večer da je to šta smo prekinili i puno više nego odlično jer on uopće nije osoba kojom se pretvara u vezi i totalno je ANTITIP meni iznutra privlačne osobe. Sve što mi se u nekome nesviđa je u njemu. Ne govorim da je loš, ima i dobrih strana, al ove sve mane šta me najviše iritiraju u nekome su u njemu. Šta ponavljam, ne kažem da je loš il nešto, ok je on, nego jednostavno nije uopće za mene.
02.06. Četvrtak
Danas mi se nije dalo ić na prve dvi ure pa smo ja i deana išle zajedno na doručak. Ne sićan se šta smo kupile, al smo sile na zidić kraj dalme. I ona išla sist kraj mene i poletila priko zida, izderala cilu nogu. Buhahhahahahah. onda smo išle na kavu kraj njene škole. Skužila san da smo stalno skupa u zadnje vrime. Koja je to legenda. Uvjerena san da na cilon svitu nema takve osobe. Koje su to kretnje, smisao za humor, čak i sami smijeh, način razmišljanja, izražavanja, ma i sami izgled (majica na tvitija, narančaste patike, crvena kosa... ka klaun-hahah bez uvrede, to je predobro), cila njena pojava tjera te na smjeh ( u pozitivnom smislu). E da, prije 2 mjeseca prominila je ime u Ana Kristina. ( i to službeno, meni i Tamari. Čak nije ni rekla "molim vas zovite me od sad Ana Kristina, to mi je novo ime" nego je šutila a onda odjednom ka iz topa "samo je jedna Ana Kristina!!! Nema druge Ane Kristine!!! Kako se zoveš? Ana Kristina! « urlajući i histerizirajući dok joj je smjeh pucao cilom rivom. Eto, to je Deana.
03.06. Petak
Tamarin bivši je ima nastup u Stopa. Mi smo odlučili ić iako nas je čeka jako dug ogroman put, kasnili smo na koncert a i sve bi završilo dok bi mi došli. Al mi nebi mi bili mi da ipak nismo krenili iako smo znali da je glupo uopće ić kad ćemo se odma morat vraćat. A još za to dat deset kuna. Al eto mi se uputili pa sve priko doma na noge. Pošto smo u gradu sreli Lovru i njegovog prijatelja kojem se nemogu sitit ime, oni su s nama tribali ić pa smo ih odjebali. Sad smo požalili jer smo došli do mioca a nismo znali dalje. Onda san nazvala Lovru da pitan di sad triba ić. Naravno nisan ga ništa čula on je već bia unutra, a muzika je bila preglasna. Ja san se nasrid ulice derala « Reci mi di je stop, mi smo tamo di se spava» ( nisan se mogla sitit kako se kaže dom za studente, i očajnički san dok san se smijala tražila pomoć od Deane i Tamare da mi stave pravu rič u usta kako bi mu objasnila di smo al one nisu imale pojma o ćemu pričam a i nisu od smjeha mogle govorit.) A on se dera « ma šta di se spava, o čemu govoriš, mi smo u stopa, di ste vi, dođite kraj nekog igrališta». I ja se počnem derat «Ma tamo smo di se spava», zavarin i poklopim jer nisan mogla govorit od smjeha . I nastavimo još 5 minuti urlat od smija, cjeli tok razgovora bio je prebolestan, ovo šta san napisala bilo je skraćeno.Deset minuti san urlala nasrid ceste na mobitel « alo marina je, di je stop, tamo di se spava» na šta su ljudi koji su prolazili kraj mene mislili da san luda ili barem da pokušavan izgledat tako.
I onda smo cili bespomoćni stali tu na raskrižje, razočarani šta smo došli do tu, a nemamo pojma di je to, još san skoro potrošila cili bon da bi slušala samo «neznam objasnit, mi smo u stopa, ne čujem te , jačeeeeee». I onda se okrenemo na desno i sinjamo da je preko ceste, metar od nas igralište. I vidimo hrpu ljudi kako side na zidićima i ulaz od Stopa. Buhahah mi smo cilo vrime bili ispred Stopa. Samo šta smo dosta ovako retardirane. I onda smo ušli i čuli samo 3 pisme od grupe koju smo tili čut. Oduševile smo se prostorom. Najbolji prostor, upad samo 10 kuna. Wc ogroman, daleko uredniji od doma i svih ostalih. Imaju stolovi za sist. Malo ljudi (NIKO IZ DOMA-ODMA JE DOBRO). Svi neki nepoznati, veseli, ne definirani ljudi. Ka da su pali s Marsa. A mi ka da smo pali na Mars. Onda je bia neki bend iz Pule koji je malo upilia al ni približno ka neki bendovi koje san prije čula na nekin koncertima. Al vokal je bia odličan. Onda smo čekali da počne bend iza njih jer je Kosić reka da je to neki Ska, a ono se popeli neki šta su počeli izvodit pisme od Bijelog dugmeta. Nije nan se to dalo slušat, pogotovo jer su svirali toliko glasno da se ništa nije ostalo čulo, nisi moga ni pričat, morala san Gigiju na ekran od mobitela napisat «ej.jel.mi.moš.posudit.upaljač.molim.te.mi.idemo.sad.ća.a.nećemo.moć.cilim.putem.zapalit.ti.žicaj.od.Oreba.» i doć mu to pokazat. Tako smo eto otišli ća, sa puninom u srcu jer smo otkrili predobar prostor, totalno novo nešto, sasvim suprotno od onih istih bagavih ljudi, istih petaka i subota, ne jednoteistom bagavom domu. Fuj. A onda smo putem popizdili. Deana je trčala uz cestu urlajući, Tamara je nešto pizdila paralelno s menom, a onda bi Deana pizdila paralelno s nama, i onda bi urlali jedna drugoj u facu smijući se jer smo debili i nismo mogli artikulirano pričat nego ka neki ushićeni majmuni. Po tome znan da dolazi ljeto. Kad svi iz ekipe na svoju ruku popizde. A onda smo slušali melodije s mobitela i cupkajući kroz siromašnu četvrt ka gorile odglumile mjuzikl. Onda nas je skoro auto udrilo, pa smo opalili minutu šutnje.
To bi bilo sve od ovih dana, nove dogodovštine slijede. E da, zaboravila san jednu sitnicu. PALA SAN MATIŠU. Koga briga. Bolje da san pala matišu nego da nemam jednu nogu. Aj čujemo se.
Post je objavljen 05.06.2005. u 15:37 sati.