Mislil sam danas napisat još jednu pjesmu, ali ovo jednostavno moram podijelit. Nekad moraš bit solo. Ne jebe te pol posto društvo, cuga, zeka, samo bi zbrisal od svega. Tak se i ja zaputim u laganu šetnjicu po kvartu, nekim poznatim putevima. I završim u parkiću. Jednostavno me noge dofurale, nisam baš razmišljal o njemu. Pa kad sam već tu, bum se sel na klupicu i zapalil pljugu, onak u miru. Par klupica dalje vesela mladež lupa po jeftinom vinu iz dućana i urla nekaj, al meni se baš nije dalo slušat. Isključim mozak i pustim da mi povjetarac puše kroz uši i hladi me.
Nemam pojma kolko sam sedil, možda dvije pljuge vremena, kad do mene dođe jedna od curica iz društva.
- E, bok, imaš možda pljugu?
Dohvatim kutiju pa je ponudim.
- Solo si?
Pogledam je začuđeno. Kaj sad ona hoće?
- Molim?
- Pa vidim solo si. Di ti je ona cura s kojom dolaziš?
No krasno. Da mi sad vraća memorije koje hoću zaboravit nekakva klinka iz parkića.
- Nema je.
- A zato si ti tak tužan.
- Ma nisam tužan.
- Aj dođi do nas, ima nekog vina.
Slegnem ramenima pa skup s njom dođem do društva. Tri cure i četiri dečka, niko nema više od 17 – 18 godina.
Visoki, ćelavi klinac mi se obrati.
- E bok stari. Kaj si soliška danas?
- A jebi ga.
- Nemoj bit nadrkan, daj si potegni.
Uzmem bocu. Jeftinjara vino, u klasi 12 kuna, grožđa nema ni na etiketi. Potegnem dobar gutljaj.
- Fala.
Ćelavi me pogleda.
- Baš brijemo kak si solo i kak zgledaš u kurcu. Di ti je ona lijepa?
- Otišla, buraz, moš ga jebat.
- Kaj si nekaj zasral il neki drugi tip u igri?
- I jedno i drugo.
- A onda se nemaš kaj žifcirat. To ti je tak. Sve bu u redu.
Nasmijem se u sebi. Klinac, duplo mlađi od mene, lagano pijan od lošeg vina, me pokušava utješit.
- Znam. Sve mi je jasno.
A onda me mali iznenadil mojom omiljenom rečenicom. Nisam mogel vjerovat.
- Gle, ko zna zakaj je to dobro.
Ćelavi potegne iz boce pa mi je pruži. Potegnem. Deca mi se predstave, ali nisam zapamtil imena. Nisam se ni trudil. Sjedil sam s njima oko sat vremena. Pitali su me o Dinamu, o Gotovini, o mjuzi, o knjigama, o politici. Pitali su me da li se u moje vreme moglo otfurat curu iz diska, a imaš samo dvajs kuna u džepu. Popričali smo, pa sam ja odlučil, već i sam lagano pijan, krenut prema doma. Malena mi je rekla:
- Šteta, baš smo pričali kak je super kaj ste tak zaljubljeni. Baš ste se lijepo grlili. Mogu dobit još jednu pljugu?
Ostavil sam im kutiju i krenul prema doma. Ćelavi je još jednom doviknul.
- Drži se stari, sve bu ok.
Mahnul sam im i otišel. Imal sam predrasude prema hrpi pijanih klinaca, a iznenadili su me ugodno. Više od nekih ljudi za koje sam mislil da će imat više razumijevanja. Ponekad jednostavno treba imati vjere u ljude. Popil sam malo vina sa klincima iz parkića i popričal s njima.
Skroz ugodna večer.
Post je objavljen 04.06.2005. u 02:06 sati.