Nema boljeg sredstva za ubijanje žohara od kombinacije Morteina i marti. Sidin ja tako jučer oko 2 ure ujutro na kauču, buljin u neki bezvezni tv program, kad čujen neko šuškanje. Navikla san zaticat žohare po kužini, ali gadovi se nikad nisu usuđivali izać dok je dan ili dok gori svitlo. Dignen se, odem do sudopera i buljnem otraga. Vidin jednog gada kako upravo pretrčava u zaklon. My paranoja is back... I onda mi pukne film. odem do wc i iza školjke pronađen polu praznu bocu Morteina. Savršeno. Smireno ga promućkam i isprejam cilu bočicu iza kuhinjskih elemenata. I onda je počelo. Gadovi su u panici počeli izlazit vani, čitave horde njih. osijećala san se ka da san zapela u nekom nisklo buđetnom trash hororu. A ja lipo, odoh u sobu, navučen marte na noge i gazi! Žoharčić se pojavi ja crash, raznesem mu criva po podu i po mojim dragim martama. I tako vam stojin ja, u 2 ure ujutro, u svojoj SAVE THE OZON LAYER majci, kratkim gačama, krvavih očiju i s martama i skačem ko kreten. Koji prizor. Sve šta se meni moglo vrtit u glavi bila je ona draga nam pjesmica od HP Bube švabe... Bila san totalno raspižđena, koliko zbog činjenice šta su se ti gadovi našli nekontrolirano prcat baš u mojoj kući, toliko i zbog toga šta smo mi, «mali» ljudi, bili prisiljeni živit u ovakvim kućama, koje ja od milja nazivan pečine. Jebeš takav svit....Uglavnom, u nekih pola sata san potamanila kojih 10-ak gadova, od čega ih je najmanje 6 bilo veličine mog palca. Digla san se kasnije tijekom noči i ubila još dva koja su izlutala vani zavarana mrakom. a jutros? kad san se probudila imala san šta vidit. Ne brojeći ona dva koja mi je mati zatekla kad je jutros došla doma, ja san ih pronašla nekih 6 komada, mrtvih, polu-mrtvih ili još u trčećoj fazi. Jedan je pribjega čak i u sobu. Gad. I tako je sveukupni skor preša kojih 20 komada, ne brojeći one koji su krepali u zaklonu svog doma, pa san tako prilično uvjerena da populacija žohara upravo na mene gleda kao Židovi na Hitlera: prvo ih ubijam plinom, a one pribjege brutalno pogubljivam....
I da stvar bude još gora, kad san jutros krenila oprat ruke našla san u kadi jednog kapitalca češlja. Inače volin te životinjice, masu su mi simpatične sa svim onim svojim nogicama, a i korisne su u kući, love komarce i sličnu gamad,ali ovaj... pa nakon onakve noći ovaj me strašno iživcira. Krenila san otvorit vodu, tako da se uguši, ali onda... Pa sinulo mi je da san ja budući biolog i da nije uredu od men da ubijam te nevine životinjice... A onih 20 žohara? pa jebiga, oni su mi antipatični.... :)
I za kraj, topla preporuka, ako ste zapali u monotoniju, nemate šta radit, navucite marte i uživajte u harmoniji pucketanja njihovih oklopa...
Njami
Post je objavljen 02.06.2005. u 10:21 sati.