Ustavni sud osporio je dio zakona o radu prema kojemu oni koji nisu članovi sindikata trebaju plaćati sindikalni doprinos. Koliko god se ova odluka u prvi mah činila ispravnom, potrebno je malo dublje zagledati u problematiku.
Naime, sindikati kakvi god da jesu ipak su kakva takva zaštita danas sve obespravljenijih radnika i njihov rad obuhvaća sve radnike, a ne samo članove sindikata. Ukidanjem obveze plaćanja sindikalne naknade direktno se destimulira članstvo u sindikatu.
U današnjoj situaciji kada su radnici na rubu egzistencije, mnogima tih par desetaka kuna puno znači i lako je moguće da sindikati dožive masovno osipanje članstva, što će se u konačnici ponovo slomiti na radničkim leđima, jer bez sindikata, radnike očekuje propast.
Ustavni sud ovom odlukom postigao je dva cilja. Radnicima se predstavio kao tobožnji zaštitnik njihovih prava, a poslodavcima je dugoročno osigurao slabljenje sindikata, što će u konačnici dovesti do još većeg siromašenja društva u cjelini na račun uskog kruga bogatih.
Post je objavljen 30.05.2005. u 09:32 sati.