Marketing
21 – Šampioni !!!
Negdi u to vrime, otac mi je poklonio mali plastični navijački megafon s Hajdukovim grbom i majicu, sa znakom Hajduka u blizini srca, di mu je i misto… Bio sam oduševljen, a utakmice, koje sam s ćaćom na lanterni pratio na našoj crno-biloj televiziji, vječito su bile pune žara i borbe s one strane ekrana, s ćaćine pune naglih i glasnih povika podrške ili svih vrsta beštima (=psovki) za neki loš potez bilih, a ja sam nastojao pratiti oca…
Možda godinu ili dvi nakon toga, s ćaćom sam otišao u Split. To poslijepodne ostalo nam je nešto vrimena i reka mi je; ajde, sad ćemo na ručak, pa te vodim negdi… Pita sam ga di me vodi, nije tija reć. Išli smo ulicama Splita, dok nismo došli do velikog (meni tada nepojmljivog) zdanja, Poljudske lipotice. Uveo me unutra, u klupske prostorije; poznavao je neke ljude u tadašnjoj upravi, jer su zajedno bili u vojsci, u Lori. Tada sam dobio svoju bilu člansku iskaznicu, šta me ispunilo neopisivim ponosom. U toj prostoriji, di su u vitrinama bili pehari, medalje, i priznanja svih vrsta što je Hajduk kroz minula desetljeća osvajao i zaslužio, nisam se mogao odlučit u šta da prvo gledam. Otišli smo dugim hodnikom, pored uredskih prostorija i onih za igrače i upravu, ispod tribina i otvorio se veličanstven prizor; tzv. "Školjka-bisernica", kako su je nazvali arhitekti – izašli smo na teren… Nikad neću zaboravit taj detalj…
No, Hajduka nisam zavolio tek otad; njega su pratili i moj pokojni did Bartul i pokojni pradid Ivan, otkad se osnova i posta simbol dišpeta ovih krajeva prema svima koji su posezali za našim morem, obalom, Splitom, našom Domovinom… Rekla mi je mater da kad san se onako ćelav i velike glave rodija, da me doktor umota u bilo (valjda šal ili lancun (=plahtu), ali bile je boje) i reka mi – "Ovaj će bit veliki Hajdukovac"… ma nije falija niti malo ;)
Još nekoliko godina posli, dobili smo svoju državu, Boban je izbuba milicajca, a Torcida je zajedno s Bad-Blue-Boysima branila Domovinu u nametnutom nam ratu. Tada sam nacrtao dvije stvari šta najviše volim, spojivši ih u jednu; lanternu i grb mog 'Ajduka…
U čast svim Hajdukovcima, koji su dali srce i dušu za svoj klub i Domovinu, u čast i slavu Titu koji je sagradija onako lip stadion i volija Hajduka, u čast Dalmaciji i zemlji Hrvatskoj, u čast prvacima, pišem ove retke i pozdravljam šampione!
Možda godinu ili dvi nakon toga, s ćaćom sam otišao u Split. To poslijepodne ostalo nam je nešto vrimena i reka mi je; ajde, sad ćemo na ručak, pa te vodim negdi… Pita sam ga di me vodi, nije tija reć. Išli smo ulicama Splita, dok nismo došli do velikog (meni tada nepojmljivog) zdanja, Poljudske lipotice. Uveo me unutra, u klupske prostorije; poznavao je neke ljude u tadašnjoj upravi, jer su zajedno bili u vojsci, u Lori. Tada sam dobio svoju bilu člansku iskaznicu, šta me ispunilo neopisivim ponosom. U toj prostoriji, di su u vitrinama bili pehari, medalje, i priznanja svih vrsta što je Hajduk kroz minula desetljeća osvajao i zaslužio, nisam se mogao odlučit u šta da prvo gledam. Otišli smo dugim hodnikom, pored uredskih prostorija i onih za igrače i upravu, ispod tribina i otvorio se veličanstven prizor; tzv. "Školjka-bisernica", kako su je nazvali arhitekti – izašli smo na teren… Nikad neću zaboravit taj detalj…
No, Hajduka nisam zavolio tek otad; njega su pratili i moj pokojni did Bartul i pokojni pradid Ivan, otkad se osnova i posta simbol dišpeta ovih krajeva prema svima koji su posezali za našim morem, obalom, Splitom, našom Domovinom… Rekla mi je mater da kad san se onako ćelav i velike glave rodija, da me doktor umota u bilo (valjda šal ili lancun (=plahtu), ali bile je boje) i reka mi – "Ovaj će bit veliki Hajdukovac"… ma nije falija niti malo ;)
Još nekoliko godina posli, dobili smo svoju državu, Boban je izbuba milicajca, a Torcida je zajedno s Bad-Blue-Boysima branila Domovinu u nametnutom nam ratu. Tada sam nacrtao dvije stvari šta najviše volim, spojivši ih u jednu; lanternu i grb mog 'Ajduka…
U čast svim Hajdukovcima, koji su dali srce i dušu za svoj klub i Domovinu, u čast i slavu Titu koji je sagradija onako lip stadion i volija Hajduka, u čast Dalmaciji i zemlji Hrvatskoj, u čast prvacima, pišem ove retke i pozdravljam šampione!
Logo, kojeg sam nacrta negdi s 11-12 godina, neposredno prije rata... obeća sam sebi jednog dana stavit ga na lancun i razvit transparent na Sjeveru; nek se zna da je i na lanterni Torcida!
Post je objavljen 28.05.2005. u 18:18 sati.