Marketing
Spremam se za put u vechni grad Rim kuda ionako vode svi putevi, pa ga, jel', ne mosh' ni promashiti (Krenuo ja jedan dan u Lapovo, preko Batochine, i zamisli kud sam se obreo...). Tamo je moj drug Ljubomir koga je njegov americhki univerzitet poslao na studijsko putovanje od mesec ipo. Doshao je zbog nekog dragocenog rukopisa, on je vizantolog, a Italijani sad nece da mu ga daju da ga vidi jer je, kazhu, mlogo osetljiv. Drugim rechima, Ljubomira zhivot sada shiba naveliko. Da umresh od smeha. Preshao chovek toliki put, a sad ga zajebavaju chinovnici i i neki pepeljavi bibliotekari koji verovatno misle samo kako da shto pre zbrishu kuchi na ruchak. He he... Inache, Ljubomir je diplomirao na vrlo zanimljivoj temi iz istorije umetnosti. Na patrijarshijskim (valjda) tronovima prikazanim na nashim lepim fresko slikama ima neko smeshno crveno jastuche opshiveno zlatnim vezom. Ti jastuchichi su od prilike do prilike razlichiti, i razlichito ugnuti u zavisnosti od gabarita guzice koja je stolovala. Enivej, Ljubomir je prouchavao te jeastuchiche. Blesavo. Mislim ta nauka. Ljubomir je munja.
Italija je inache strashno birokratizovana i dzabalebaroshka drzava u kojoj se u glavnom nishta ne mozhe uchiniti i gde se ne zna ko je bash za shta odgovoran. Kazhem ja, treba ovde Shvabo da dodje sa usranom motkom i da im jebe svima majku.
Evo malo slika iz Ravene gde sam bio prosle nedelje, pa da vidite shto je lepo tamo bilo.
Ajde z!
bezveze neki trg
biciklo
galatejin mauzolej, galateja neka carica vizantijska buduchi
justinijan i dvorani
tipichno talijansko trgovishte
kula ostrogota teodorika
ovde je umro pesnik bajron; plocu postavili zahvalni ravenljani
duomo u padovi, tu smo se izgubili u povratku
san vitale prva
san vitale druga
san vitale spolja
neka smeshna zgrada
danteov grob
ulica
zhupla prva
zhupla zhuta
u tunelu u sred mraka
vozachka
nochna vozachka
Post je objavljen 27.05.2005. u 14:22 sati.