Marketing
i opet penjanje
hmm ljudi moji kaj davam velim, ono ok, iduci tjedan pismeni iz zračenja, usmeni iz gorivih i moja omiljena ekonomika. Čovjek bi očekivo da ću možda već i pomalo učiti, ali ne- tu je penjanje. Postoji li futilniji razlog za past godinu nego penjanje:)) Ma dobro, aj neću past al ću se više i duže gnjavit. A zapravo ako bolje razmislim, taj razlog uopće i nije futilan.. Uglavnom, kao što se iz ovog uvoda moglo zaključiti, opet sam se penjala, i to opet 2 dana za redom, i opet me sve boli, i moje lepe ručice su zgrebane, koža oko noktiju popucala od magnezija i tako to. Al ružni nokti su potpuno vrijedni užitka koji pruža penjanje. Istina, ljudi koji su bili tamo samnom znaju da mi nema premca kada je u pitanju cviljenje "ja to ne mogu", " boli me sve, past ću", " a kako sad, ne znam dalje, ne mogu.. past ću", "spusti me, spusti me!!" na šta naš Master samo odgovora, "nema dolje, penji dalje, za svaki put kad zacviliš otpustim te 10 cm". Tek onda se pojavi panika u mojim očima " nemoj, nemoj, ne plzzzzz!". I onda uslijede pokušaji ulaza na zid, al no vej, moje ručice su preslabe, sisa je previsoko i ne mogu ju uhvatit! (shvatite to kako god želite) I uspijem doć do sise, al nula bodova, nemrem se primit za nju, sisa ne valja..
aj idem sad neš i učit da možemo jednog dana i u Paklenicu:))
ovo bi trebala ja izgledati ful važno dok zihram, al izgledam- a eto tako kako izgledam, ja sebi ne bi dala da se se zihram, al ljudi imaju samoubilačke sklonosti i očito mi vjeruju da sam ih u stanju održat na životu..
a ovako bi to trebalo izgledat.. Taj dan kad osvojim lijevi zid, il desni, znat ću da sam faca.. Treba prvo upće moć ući..eh, snovi, snovi..
A više očekujem i od partnerice penjačice i blogerice Jelene da napiše i na svome blogiću.. I pozdrav partnerici br 2 Dariji koja nema bloga pa ne mogu inzistirat da pise o tome:))
Post je objavljen 26.05.2005. u 21:32 sati.