Drugi program Hrvatske televizije je u ponedeljak uveče emitovao igrani TV-film „Urota“ (Conspiracy) u produkciji TV kuća HBO i BBC. Film u realnom vremenu oslikava sastanak na Vanskom jezeru (Wannsee) kod Berlina održan 20.1.1942. godine na kome je 15 čelnika Hitlerove Nemačke pod predsedanjem šefa Glavnog ureda bezbednosti Rajha Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich), inače najbližeg saradnika Hajnriha Himlera (Heinrich Himmler), usvojilo odluku (čiji je samo jedan primerak sačuvan) da svi Jevreji na teritoriji pod nemačkom kontrolom budu „evakuisani“ (eufemizam za fizičku likvidaciju). U filmu, koji traje devedesetak minuta, koliko i originalni sastanak, nacistički čelnici (pripadnici raznih ministarstava i SS-ovci) razmatraju metode postizanja konačnog rešenja (Endlösung) jevrejskog pitanja, računaju kako da to postignu što pre i uz što manje arčenja municije i umanjivanja borbene gotovosti trupa. Dolaze do zaključka da je gas ugljen-monoksid najbolje rešenje (kasnije se zloglasni Zyklon-B pokazao efikasnijim), pošto su ga već primenjivali kako bi pobili mentalno obolele poljske pacijente 1940. godine. Zatim razmatraju otvaranje logora smrti u Aušvicu gde će postaviti stacionarnu gasnu komoru (već imaju 20 pokretnih) kojom će ubijati 2.500 ljudi na sat, što pod uslovom da se obezbedi 24-satno radno vreme, iznosi oko 22 miliona Jevreja godišnje. Pod nemačkom kontrolom se u tom trenutku nalazi (pod pretpostavkom osvajanja SSSR-a) 11 miliona Jevreja (pobijeno je već pola miliona, što streljanjem, što gasom), pa je većina prisutnih zadovoljna iznetom računicom, a jedan primećuje kako bi im i Darvin pozavideo na unapređenju evolucije ljudske rase.
Naravno, nisu svi prisutni oduševljeni predloženim ubijanjem: tako je Erih Nojman (Erich Neumann), državni sekretar zadužen za sprovođenje četvorogodišnjeg plana, smatrao da se Jevreji bolje mogu iskoristiti kao robovi, Vilhelm Štukart (Wilehlm Stuckart), koga igra Kolin Firt (Colin Firth), kao tvorac Nirnberških zakona koji su ukinuli dobar deo ljudskih prava Jevrejima u Nemačkoj još 1935. godine, buni se što neće biti poštovani njegovi zakoni i što će se zbog toga Jevrejima smatrati i deca iz mešovitih brakova, a najskeptičniji je bio Fridrih Kricinger (Friedrich Kritzinger), predstavnik Vlade (Reichskanzlei), koji je tvrdio da ga je Hitler lično uveravao da prema Jevrejima neće biti preduzimane tako drastične mere, na šta je Hajdrih (koga igra poznati glumac Kenet Brana /Kenneth Branagh/) odgovorio da će Hitler zvanično i dalje negirati postojanje takve politike, ali da će se ona uprkos tome sprovoditi. Malo lepim rečima, malo pretnjama, Hajdrih (ne treba zaboraviti kolika je njegova moć bila u tom trenutku) je u razgovorima u četiri oka uspeo da skrši otpor svih skeptika i da na kraju prozivkom dobije podršku svih prisutnih za projekat koji je podrazumevao potpuno uništenje evropskih Jevreja.
Kasnije je Hajdrih prozvan „Praškim kasapinom“, i, na sreću Čeha, umro od komplikacija posle atentata koji su izvršila dvojica Čeha uz pomoć Britanaca, nakon čega su Nemci iz odmazde streljali preko hiljadu ljudi. Hajdrihov zamenik, Adolf Ajhman (Eichmann), koga u filmu igra Stenli Tuči (Stanley Tucci), nastavio je njegovo delo, i koordinisao smaknuća oko 6 miliona Jevreja i nekoliko miliona ljudi drugih nacionalnosti.
Film je režirao, i za njega dobio nagradu Udruženja američkih režisera, Frenk Pirson (Frank Pierson), vrlo uspešan scenarista i reditelj, dobitnik Oskara za scenario filma Pseće popodne (Dog Day Afternoon).
Post je objavljen 26.05.2005. u 03:20 sati.