danas sam nakon 8 mjeseci prekinula s deckom,koji mi je znacio sve u zivotu,puno bi jednostavnije bilo da me nije vukao za nos,ali je i mrzim ga zbog toga(koliko je to god moguce).nemozes ni zamisliti koliko mi je tesko!znam zivot je kratak i treba krenuti dalje,ali to jednostavno nije bio jedan od mnogih s kojima sam bila,on je bio poseban.zelim biti sama ali nemogu,obaveze,skola,frendice mi to nedopustaju.ok mlada sam brzo cu ga zaboraviti,ali mislila sam da je on taj na kojega se mogu osloniti i da mi je i decko i najbolji frend,ali ocito nemogu prepoznati dobre od losih.bila sam s brijacima,frajerima,umisljenima,iskusnima,starijima....ma sa skoro svima,ali on..bio je poseban,pametan,zgodan,spreman pomoci,ali nije islo.sve bih dala da mogu ponovo biti s njim,ali on je u drugom gradu(na faksu).znacio mi je sve a ocito ja njemu Nista.muce me i drugi problemi kao frendovi.non stop zajebavaju oko nekih stvari,a mrzim to.nikako nemogu upasti u pravo drustvo,ili su neki huligani ili neki debili pa kada cu naci nekog iskrenog?nikako mi nije jasno kako ljudi mogu biti tako pokvareni.markirala sam danas,ko da se meni ide u skolu onako nemam skolu 4 dana.moram 2 ispricnice nabavit za 20 i 25.5.treba mi lova a neznam kako do nje.najbolje da se ubijem pa me vise nista nece muciti i nikome se necu trebati opravdavati.i decko koji mi je znacio zivot prekinuo je samnom,preblemi se nakupljaju,nadam se da cu naci svjetlo na kraju tunela...
Post je objavljen 25.05.2005. u 20:48 sati.