Tužan sam. Dugo nisam bil ovak tužan. Zapravo ove godine jesam, kad je Papa umrl. Život nije fer, ona je bila premlada i prerano je otišla. Zato kaj je bila dobra.. To je bila najbolja raska na svijetu. Sad kaj got čujem na engleskom, sjetim se nje. A nije nam bila samo raska i profačica, nego i frendica za zajebanciju i probleme. Ma, bila mi je druga mama u doba školovanja. Rat je zajebal (i) to da ona nije mogla s nama na maturalac u Španjolsku. Naredba ministarstva. Barem je bila dve godine ranije na malom maturalcu (u drugom srednje) s nama. I na izletima. Skup smo pjevali i pili. Maturalna večera je isto bila mrak. Iza školovanja smo se par puta vidli grupno a ponekad (prerjetko) i na kavama. Dugo ju nisam videl.. Koji sam ja papak, jebo telefon i 'alo, kak si – bumo se dogovorili da se nađemo..'.
Ljudi ak imate frendove do kojih vam je stalo, ne odgađajte sastajanja. Jer život je nepredvidljiv.
Kolko ima starih gadova kaj samo zlo čine svima oko sebe.. Ti buju valjda doživjeli stotu. A njoj još mogu samo reč hvala zato kaj nas je pazila i poučavala kad smo mislili da smo odrasli a još to nismo bili...
Tnx (i tu skraćenicu me ona naučila..)
Po cijele dane zapažam sitnice koje mogu povezati s njom. Moram se malo prešaltat iz ove teme. Na poslu je OK makar se još nisam odmoril, delanje po cijeli dan je fakat naporno. U gradu je sve puno procvale topole, i makar nisam alergičan na to – nekaj me pere. Kišem i kašljem, zezaju me sinusi, boli me glava.. Al vidim da nisam jedini. Svi nekaj šmrcaju i kišu. Sjebali smo prirodnu ravnotežu i sad nam se to vraća. Još je kod nas i stanje relativno dobro. Nadam se da bu tak i ostalo; zapravo se nadam da bu priroda prevladala ljudske gluposti i da bu klima ostala ista..
Za kraj, malo razbibrige sa Joevog bloga (već kopirano i kod mene – to je za nove čitače hehe):
Prvi školski dan u jednoj američkoj srednjoj školi. Učiteljica predstavlja novog učenika Šakira Suzukija iz Japana. Počinje sat i nastavnica ispituje:
- "Sada ćemo vidjeti koliko poznajete američku povijest. Tko je rekao "Slobodu ili smrt."? Odjednom tišina i samo Suzuki digne ruku:
- "Patrick Henry godine 1775. u Philadelphii."
- "Vrlo dobro Suzuki. A tko je rekao: "Država je narod i kao takva ne smije nikada umrijeti?"
Suzuki ustane:
- "Abraham Lincoln, 1863. u Washingtonu."
Nastavnica strogo pogleda učenike pa reče:
- "Sramite se. Suzuki je Japanac pa poznaje američku povijest bolje od Vas."
Tihi glas iz kraja razreda:
- "Jebite se, posrani Japanci"
- "Ko je to rekao?", vikne učiteljica.
Suzuki digne ruku i reče:
- "General MacArthur, 1942. u Guadalcanalu, i Lee Iacocca 1982. na skupštini dioničara Chryslera, Detroit."
Razred je u tišini samo se iz pozadine čuje:
- "Puši kurac!"
Učiteljica sva izvan sebe:
- "Sad je kraj. Tko je to rekao?"
Suzuki:
- "Bill Clinton Monici Levinsky, Oval Office, 1997. u Washingtonu."
Drugi učenik se prodere:
- "Suzuki je sranje!"
Suzuki:
- "Valentino Rossi u Rio de Janeiru na moto Grand-Prix Brazila 2002."
Razred pada u histeriju, učiteljica u nesvijest a na vrata ulazi ravnatelj škole:
- "U pičku materinu, još nikad nisam vidio takav kaos."
Suzuki:
- "Premijer Hrvatske ministru financija prilikom predstavljanja državnog proračuna, Zagreb 2003."
Ako ne i 2004. a i 2005.
Post je objavljen 25.05.2005. u 20:44 sati.