Ja nisam za sutra....mislim, nisam čoeče. Prvo ova moja ljubav me ubija, brate ubila me je. Zašto je život takav? pitate se kad vam se desi ovo-ono ali JEDNOSTAVNO shvatite da vi niste u centru pažnje. Svijet se ne vrti oko nas. Prije, mi se vrtimo oko svijeta.Ali jebi ga, koliko got nastojao bit plemenit prije il kasnije počnem mislit samo na sebe. Ozbiljno sam se mislio zarediti, ali drkanja mi je već ionako dosta. Ova moja, kako rekoh platonska ljubav će me dekapitalizirat. Joj, pa (znam da je orginalno) savršena je. Najseksi žena na svitu. A ja , a ja....godinu dana niš. Godinu dana viđamo se na poslu, a ja niš neznam o njoj. Godinu JEBENIH dana (školsku doduše, hihihihi), a ja joj samo ime znam. I samo to ime tražim, čak i prije svoga, na rezultatima testova. Da pojasnim. Došao sam iz nikuda i vratit ću se u ništa. Prošla je mojom stazom jest, ali ja nemam snage ni mudrosti za išta osim sanjarenja, jer ni ona baš nije koketa. Ali skrenimo malo s MENE na generalno. Kako to se dešava? Zašto? Zašto nas život natjera na takve stvari? Zašto sam ja uopće morao biti stavljen u ovu situaciju? Sva ta ljubav za ništa. Čemu sve to? Ozbiljno posumljam u zakone ovog svijeta...
Post je objavljen 24.05.2005. u 21:04 sati.