bio je pun svega. Mala čitalica zadubila se u knjigice i bio dobar ko bubica. Samnom je stavljao prati veš, tako da je skoro cijeli ušao u mašinu, svu robu ljepo vadio i opet stavljao. Zajedno smo i usisivali (on je tulio ko ljuta godina) i svirao na klaviru za utjehu jer ga nisam šljivila previše. Neke stvari moraju se napraviti-makar ih on ne voli. Onda smo bili, naravno, opet na Jarunu i plivali u pijesku. Bacali kamenčiće, mažnjavao je tuđe lopte, spuštao se SAM niz tobogan i bježao mi kad je trebalo krenut doma, naravno uz jasni protest i vrištanje da me bilo sram kad su me ljudi gledali-ajme koda ga mlatim... a on samo neće doma.
Post je objavljen 24.05.2005. u 10:45 sati.