ako sunce smatram rodjakom...
kao nesto sto je bilo uz mene u dobru i zlu
kad sam bio na dnu
i kad sam bio na vrhu svijeta...
i sad dok ga vidim smjeskam se...
uzivajte...
sunce ....
pjesma dana "noc kad sma preplivao Dunav"
necu pisati pjesmu samo dajem LINK
na nju...
ali evo...
moram izdvojiti stih...
"dolazim 100 dukata donosim,
dok te drugom ne daju ljubavi moja..."
mozd anemam 100 dukata, ma nemam ni jedan..
imam samo srce, dusu i ruku kojom ti to sve dajem...
Lipa....
glupo mozda vozio se u subotu i pao mi na pamet jedan stih...
ma cijela pjesma...
i eto nju cu citirati.. sorry ali takvo mi raspolozenje..
Jednom...
Jednom su sadili lipu,
Stari Nestorov, gospon Čeda i još jedan...
Bio sam nov u tom stripu,
Komšijin mali kog su pustili da gleda...
Stari Nestorov, potpalivši korov, tad reče mi:
Ti si mlad... Ti ćeš dospeti za taj hlad...
Jednom sam voleo zbilja...
Mislim na Ljubav Pravu, šašavu i silnu...
Vozio hiljadu milja...
Ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu...
Vukle me šine pod točak mašine
Al' ona me spasila... Sve je druge ugasila...
Da, sve to dođe na svoje...
Odavno pravila znam:
Samo tuge se broje...
Da, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva...
Uvek me rasturi siva...
Jednom je prošla kraj mene...
Sa tipom kog sam znao taman da se javim...
Skrila je pogled na vreme...
No, sasvim dovoljno za blues u mojoj glavi...
Bezvezno "zdravo"... I klimanje glavom...
I sve što već sleduje... Neka lutko... U redu je...
Da, sve to dođe na svoje...
Jednom su palili lišće
Sa one lipe... Dim je lebdeo do neba
Na kom su, nema ih više,
Stari Nestorov, gospon Čeda i još jedan...
Ko nije drvo razumeo prvo
Pa tek onda sadio,
Taj nije ništa uradio...
I shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad...