Kad zatvorim oči, ma kad samo trepnem, iskaču polylineovi i gripovi im pripadajući, plave kockice, i micanje i stretchanje i trimanje i ajmemenimajkomilabožemoj. Danas su se pojavila i stabalca sa katastra.
Je li parcela koja je prije sto godina označena kao šumska (a nacrtana su mala stablaca, po jedno na parceli, i ima ih nekoliko vrsta. temeljit C. i Kr. rad, ima bit), šumska još uvijek? Ono je depopulirana zabit pa valjda nije postala polje, štajaznam. Ali ovo šta ja radim je tako u kategoriji slobodnog sudačkog uvjerenja, da se nadam kako nitko neće imat problema šta mu je polje najedanput postalo šuma, ili ostala poljoprivredna i šumska površina.
Nisam ja kriv šta sve skupa treba bit gotovo za dvi sedmice, a podloge sa tim biljkama su takav šlampavi kaos da mi muka dođe. Pa se barem trudim da karte izgledaju konzistentno, ako već nemaju nikakve veze sa stvarnošću.
Ali je danas konačno došlo jedno nerazumljivo pismo namjere iz nekog gradskog ureda za nešto, ili iz Maksimira, nemam pojma, crte i stabalca i zagonetna slova (recimo da je P pašnjak, da je Š šuma, L livada, a šta je onda I?) mi izbacuju puno stvari iz glave. Dat će mi da dizajniram neke... e to je nerazumljivo, a valjda česme. Spominju neku iljaduosamstoibogtepitakoju i Haulika, i izvorno ovo ili ono, i štajaznam. Valjda oće da budu izvorne. Idemo na razgovor u utorak. Ali to sve kad se Senj završi.
Toponim dana: Konačnice.
Imam novi hard disk. Ou jea.
Imam previše novih CDa sa mp3ama. Eh. Trebam se malo počet suzdržavat, koliko god me blagodati akademske veze iskušavale.
Večeras bi najradije osta doma, al mi je to nekako... pa neodgovarajuće, a ionako će se neki skupit pit doli i onda će mi to smetat ako budem sta ovde. Jerbo bi isto treba bit negdi i družit se, jebemti ti društveno uvjetovanje. Zadnje četiri večeri se vučem po koncertima, i lipo isplaniram kako ću dva dana u KSET, odmorit se jedan (gledam, Lunar i Analena više-manje, neš ti) i onda u četvrtak opet na isto misto. E, pa su me onda zajebali i stavili u Močvaru u sridu još i Peach Pit. A neću ne ić na to valjda? Šta se mora mora se.
A spavat ću sutra ujutro, a bit još večeras malo mutav. Sinoć mi je trebalo tri pive da se dovoljno razbudim da mogu povezat misli i usta.
OK, ovo je maksimum razmišljanja kojega sam moga odradit sad. Dosta.
Post je objavljen 20.05.2005. u 20:55 sati.