danas je izgleda takav dan.. svi su neki nadrkanac.. ja ne.. ali hrpa ljudi preko telefona kaj me zvalo na posao mi je maltine opsovalao sve po spisku. dobro, znam da i radim takav posao, gdje moram pričati sa ljudima na telefon, ali rijetki su danas bili ti koji su se normalno razgovarali.. i sve neka idiotska prc kao pitanja tipa kad će izaći pentium 60, mogu dobit bill gatesa ili kad će izać novi microsoft dildo hahhaa.. da, ovome sam se čak i nasmijala, valjda iz očaja.. loša biometeorološka prognoza? ko bi ga znao.. ja ne znam kako ljudi mogu biti tako naporni.. kak im se da zvat..
danas idem u močvaru, i baš se veselim. fali mi ta močvara. nisam dugo bila.. kad imaju jadan program. ali danas svira Peach Pit, Lunar i Analena. i ja se veselim zbog Peach Pita.. a ova kiša baš je morala pasti i pokvariti doživljaj.. (trenutno je vani totalni mrak, i pljušti ko ludo, i grmiiiii... bar imam prozor)
mojoj maloj vili je danas ročkas.. pa što da kažem Bruce sretan ti ročkas! nadam se da ćemo ga uskoro dostojno i proslaviti :)
inače jučer smo napokon počeli razmišljati o moru, o ljetu itd. di kako kada.. i da, po svemu sudeći idemo na Sonic Youth, jupijupi! jedva čekam.. a na more je već moguće da odemo u 7. mjesecu. što znači da ću većinu 8. provest u gadnom ljetnom vrućem zagrebu.. ali dobro.
ništa još nije sigurno. ali jedva čekam da odem na more. a poslije i do motovuna možda. nisam išla prošle godine (radila sam grrr) pa mi se ide. ali da li ću moći izdržati tih 5 dana bančenja kao nekad, nisam baš sigurna. svejedno, tamo je uvijek veselo.
opet jedan post zbrda'zdola.. ali izgnjavili me ovi svi bolesnici, ne mogu na pauzu jer sam sama, ni muziku ne mogu slušati jer svako malo zvoni telefon, a ja je volim stavit na slušalice kad sam na poslu.. pa eto.. idem danas van, to me drži... peach pit.. jupiii..
Post je objavljen 18.05.2005. u 13:15 sati.