Marketing
I tak.... 
Evo, pišem... Iako zaista ne znam zašto... Ovi dani su mi ubitačni... Jedino što radim je: ležim, gledam tv, na netu sam, nešto malo učim i užasno strahujem od škole... 
Da, mislim da me niakd u životu nije toliko bilo strah škole... Kad dođem, imam još par komada za ispravit i moram odgovarat svaki, ali doslovno svaki predmet redom... Užas! A nikako da se primim knjige kako treba! Jednostavno ne znam od čega početi! 
malo sam se primila geografije, ali tko ce naučiti SVE predmete? Još su ovi pisali tooonu testova u međuvremenu, pa i to... Ajme... Mislim da nikad u životu nisam toliko požalila što sam izostala iz škole! I sad ako će još biti taj štrajk... Pa kad cu ja to stići? 
A da ne pišem cijelo vrijeme o školi idem na druge teme...
Dugo sam vremena razmišljala da napišem još jedan posljednji post o NJEMU ali nisam... Ne želim se više vraćati na to... Danas sam samo pročitala jednu izreku koja mi se jako svidjela... Najviše razmišljaš o onome koga pokušavaš zaboraviti... E, pa istina je... Još sam bolesna i praktički zatvorena u četiri zida svoje kuce... Užas... Sane moja mi dolazi svaki dan, hvala Bogu 
ona me nekako ''održava na životu'', zatim mi dolazi i moja Irena, ona mi redovito šalje pozdrave od razreda i NEKIH profesora i svih koji me se sjete i nosi mi neke bilježnice koje uglavnom ne prepišem :) ALi bar se trudi :) MAlo me bedira kad mi prepričava kako se ovi svi zajebavaju u školi i moje cure... 
i da, još me malo navečer na netu pokušava oraspoložiti Savage... Taj je čovjek... A, uglavnom i on mi održava dozu pozitivne energije tako da i njemu ''fala'' :) 
da... Ljudi, stvarno vam nemam neke događaje za pisat... Još ne znam kad cu se moc vratit školi... I tak... Čujemo se ako se dogodi nešto zanimljivo :)
I moram si još zahvalit Sany što mi je pomogla oko ovih smajlića :) Ako uspiju 
Post je objavljen 17.05.2005. u 21:38 sati.