Baka i deda su u to doba, prije par godina, još živjeli na selu. Sami. Baka se poskliznula na snjegu i slomila nogu. Došli smo ih posjetiti i kad smo stigli primjetili smo da vlada "tiha misa", durili su se jedan na drugoga. Pitala sam baku šta se dogodilo i baka mi je ispričala:
- Ma daj zamisli, nemrem ni sjediti ni stajati kak me boli ta noga. A ovaj moj samo izvoljeva. Nadurio se kaj mu nisam ujutro mam čim sam se digla skuhala žgance. Ko da nema drugog jela doma. Stavila sam na stol konzervu ribica, a on samo žganci pa žganci..a znaš da ja kuham svako jutro, al sad nemrem pa nemrem kak me boli...
A onda je za par dana deda progovorio o tome:
- Ma znaš kaj je bilo. Baku ta noga jako boli i ja sam se digel već u 5. Otišel sam van, nahranil kokoši, sredil svinjac, nahranil pajceke, opral sam se i donesel drva u kuću. Pomel sam cijelu kuću i naložil peč da joj bude toplo kad se digne. Sve sam to napravil da njoj bude bolje i onda kad se je digla poslje 8, nije mi ni žgance htjela skuhati...
Post je objavljen 16.05.2005. u 14:23 sati.