Marketing
ja sam u komi....
danas sam u depra stanju....tj. ovo popodne.....
Vidite, shvatila sam neke stvari....svog dečka volim( ovo nisam shvatila) ali naši pogledi na našu vezu očito nisu isti....
Prošetala sam se sama gradom kojih sat i pol i razmišljala....zaključila sam slijedeće;
ako mu kažem da mi ne dokazuje da mu je stalo, jedan od njegovih odgovora je u stilu- pa šta hoćeš? vidiš me skoro svaki dan....- hm .... razlog zašto ga vidim često je jer sam ja ta koja mu pošalje poruku da se vidimo poslije škole, makar to značilo da odem spavat u 2 jer moram završit ono što sam trebala za vrijeme dok sam bila s njim. Da se razumijemo, nije mi problem jer kad nekog volim 1000% onda mi nije teško ni popet se na Himalaju svaki dan da ga vidim. No, ono što me smeta je da on tako ne misli....ili ako misli, tako se ne ponaša.... zato sam odlučila samu sebe lupit po prstima kad mu poželim poslat npr u pon poruku da se nađemo.
Kod njega je sve- dođi ako to TI želiš ali one lijepe rečenice tipa; JA bih te htio vidjeti pa zato ako ti se da dođi....eh, te rečenice su nestale nakon mjesec-dva i iz nekog blesavog razloga ja sam to prihvatila kao normalno.
zato što me sluša dok pričam ja bih trebala biti zahvalna do neba???? Oprostite, ali zar to nije najobičniji bonton???!!!!Očito nije....
Fale mi slatke porukice, blesavi pogledići itd...sve ono što meni znači sve, a njemu ništa....ili skoro ništa. On je tipično muško u tom pogledu, da očekuje da ja ZNAM da je njenu stalo, da ja ZNAM da on mene voli i da ja ZNAM da on mene želi vidjeti....naravno, ja sve trebam ZNATI bez da on mrdne prstom, jer , hej, on se potrudio dovoljno da budemo skupa i sada ja trebam biti do groba zahvalna??????????? Zar ja trebam ZNATI da mi je on podrška ako on to ne pokazuje ili čak i ako želi pokazat, sve drži u svojoj glavi jer je premuško da osječa????Ne znam....katkad se pitam što je meni?? a katkad što mi je bilo????
Naravno da je ovo sve sam obrambeni mehanizam i da trenutno lijem suze koliko me cijela ova spoznaja boli- bila sam u vezi s tipom kojem nije bilo stalo, pa zar sam opet bila dovoljno glupa da pola godine potrošim na nekog kome također nije ...stalo??? O, kako se nadam da nije tako jer....ah, ne znam....
katkad mi se čini da je jedina poruka koju mi šalje- dušo, mi smo premladi da se zaljubimo....ovo je sve zajebancija....u ovom je največi problem kod mene-
Zato sam odlučila slijedeće- od sad se ponašam kao on- hladno i udaljeno, neodgovorno....pa da vidim kolikoće proć da se on sjeti MENE, a ne ja njega....jedino je stvar u tome što ja nemam namjeru čekat zauvijek...ali ako me stvarno voli, shvatit će, a ako ne....ah....ma koliko me to boljelo i ma koliko ga ja ( uzaludno) voljela, bolje da nismo skupa....
U biti sve je na njemu...a na meni da izdržim u svojim odlukama....
I dok mi suze cure niz lice, znam da je ovo ono što moram napravit...ovo stvarno ZNAM
"kad znam da je ljubav zemlja čudna, zemlja varljiva.....
ponekad vlada tuga, ponekad pojavi se kao duga...
i zašto onda ja plačem zbog tebe? I krijem oči da, da me nevide?? "
"ako ikog volim onda si to ti! Pa zašto ti to ne vidiš??? Što još da ti kažem da shvatiš....ili kasno je za sve....za tebe i mene? Ako te gubim...reci nešto jer ne želim znati da ćeš samo stajati i pustiti da sve potone..."
Post je objavljen 15.05.2005. u 23:28 sati.