Marketing
Jiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiipiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii !!!
ISTRČAO SAM !!! Bez problema! Sa uživanjem! Iznenađujuće dobro!
Prvo sam izveo Lori da obavi svoju jutarnju toaletu, nisam je želio voditi sa sobom, jer jednim dijelom trčim cestom, u susret prometu, a nisam želio trčati u strahu za njezin život. Vani sam pogledavao nebo i zaključio da neće biti kiše.
Krenuo sam u 9 sati i lagano se počeo uspinjati onom opakom uzbrdicom prema streljani i što sam više odmicao od početne točke, to sam postajao sve svjesniji da idem lagano, bez napora, a disanje mi je blago, ugodno, opuštajuće. Odjednom mi je sinulo da i nisam u tako lošoj formi - 3 godine nisam mogao trčati ovu prokletu uzbrdicu! - nisam toliko loš, koliko sam mislio. E, sad se moram pohvaliti! Nije me to opilo i nisam ubrzao tempo, što bih ranije sigurno učinio i stopalo bi mi otišlo u vražju mater! Smireno sam nastavio i do streljane nisam se zaustavljao. Tu sam hodao oko 50 m i usput izmjerio puls: 152 u minuti. Produžio sam lagano uz još gadniju uzbrdicu, ali sad nema više prometa, zelenilo se nadvilo nad mene i oko mene, ptice cvrkutale, luđaci na streljani za divno čudo nisu pucali, zemlja je mirisala na kišu, ozon mi je ulazi u pluća, ma ljudi moji, koje misli mi se motale po glavi! Kad sam prošao pored starog groblja i stupio na bijelu cestu, iza mene se stvorio neka stara krntija koja me natjerala me u puni trk, jer nisam želio stati i pokvariti ritam. Kad sam skrenuo na sporednu stazu usporio sam, da uhvatim dah, a oni iz auta mi svirali i mahali. Usporio sam, hodao oko 20 m i zapeo uz najstrmiju i posljednju uzbrdicu, uskom prtinom, a sa desne mi strane bio odron, srušilo se i ogromno, staro stablo, koje sam godinama poznavao. Do samog vrha stigao sam zadihan za ukupno 45 min. Izmjerio sam ponovo puls: 172 u minuti! Nije strašno! Da mi je takav više vremena, ne bi valjalo, ali par minuta…Hodao sam oko 50 m da mi se puls umiri i disanje stabilizira, a zatim se lagano za 30 minuta spustio nizbrdo do kuće. Moram polako niz brdo, stopalo mi je slalo signale, slušao sam i nisam divljao i sve je prošlo bez ozljede!
E, sad ono glavno! Kad sam završio i izmjerio puls ispred svoje zgrade, nisam vjerovao da je to moguće; samo 128! VRAĆAM SE !!!
Na ovakav se način započinje dan!
Post je objavljen 15.05.2005. u 13:46 sati.