nisam nikaj napisala za 14..uh!a šta ću..mozak mi nije radio i sve mi je bilo čudno..mrzim kad nekam idem i onda niš ne obavim..danas sam išla u jedan ured, i došla tam u 13.02 a oni zatvorili u 13..uau! baš imam sreće neki put..jučer mi je dan bio totalna katastrofa..nije da sad tu pišem neki dnevnik, al ono..išla ja farbat kosu..po prvi put u životu i to sama..i kupila ja lijepo smeđu boju, malo tamniju od moje i ispadnem CRNA!!! da se ubiješ...kad se vidim u ogledalo mrak mi padne na oči..i onda ljudi kažu kako trebaš bit sretan što živiš.mm.daaa
nisam mogla spavati..makar sam se vratila izvana u 4...imam osjećaj da će se nešto krivo dogoditi..toliko me stvari zaokuplja da neznam koju bi prvu počela rješavati..mrzim kad postoje nedovršene situacije iz prošlosti..primjerice, završi neko poglavlje života, i ti se nisi na to naviknuo i vučeš to dalje u budućnost, i zbog toga ne možeš započeti nešto novo, a htio bi.ili kada te za neki događaj veže toliko osoba i stvari a ti bi htio da je sve tako jednostavno..e, pa nemože..zato kažem, kad god mi se nekaj dogodi, nikada ništa ne završim do kraja..i mislim da otuda i dolazi depresivnost..stvar je u tome kako neki put neznaš kako se riješiti te prošlosti, ako još postoji ono nešto, i ako se bojiš da ti se to opet ne ponovi, a moglo bi..pa da bude sranja..baš šteta da je sve tako komplicirano...i popustiš u školi i ofarbaš se u crno;-) i tako to..više nepostoji interes za stvari koje su ti prije jako puno značile. i stvarno se nadaš da će ovo razdoblje života što prije završiti..al, jebiga, ako ga i ti ne privedeš kraju..opet će se vući u budućnost...i tako u krug..dok ne umreš..
Post je objavljen 15.05.2005. u 09:44 sati.