Izuzetno sam zauzet u zadnje vrijeme, sto se da zakljuciti po odsustvu postova :) C'est la vie, ponekad i najvaznije stvari na svijetu, poput bloga, moraju uzmaci pred nekim bezobzirnim okolnostima. U medjuvremenu, dok - i jer - grcam u manjku slobodnog vremena, rado bih (opet) ponovio jedan svoj pradavni post, kojeg je vidjelo samo par ljudi, a meni se cini bitan, jer cesto cujem ljude kako spominju prenapucenu Zemlju; pa bih ga rado podijelio sa sada znatno brojnijom publikom nego sam onda imao.
Jednom davno, dosadjujuci se dok smo fazirali crtani film, prijatelj D. i ja pocesmo razgovarati o pre/napucenosti Zemlje... pitali smo se je li Zemlja stvarno prenapucena, kao sto neki kazu, ili ne; je li nas previse za raspolozive resurse, kao sto tvrde, i kako to znati. Znamo da na Zemlji ima nesto preko 6 milijardi ljudi, ali koliko je to 6 milijardi zapravo? Covjek obicno nema bas predstavu o milijardi.
Prva ideja: ajmo vidit kolko je to 6 milijardi neceg jako jako malog; mozda nam onda ta velika kolicina "stane u kadar" pa dobijemo osjecaj koliko je to. Stog mi krenemo izracunati koliko je to 6 milijardi sekundi.
Ne znam jeste li se ikad zapitali - ili isli izracunati - kad je bilo "prije 6 000 000 000 sekundi" ?
Jako je zabavno slusati pokusaje pogadjanja... Ljetos? Lani? Preklani? Prije 10 godina? 50? Probajte pogoditi.
Tisucu osamsto petnaesta. Jebote. Sad je 9 navece. Samo od pocetka ovog dana proslo je oko 75 i pol tisuca sekundi... a na Zemlji ima onoliko ljudi koliko je SEKUNDI proslo od pocetka 19 stoljeca!
Bili smo shokirani. Pa gdje svi stanemo!?! Kako uopce ima mjesta za proci negdje? Zasto se ne sudaramo stalno u opcoj guzvi i kako ikad nadjemo slobodnu stolicu!? Je li zato nemoguce docekati pice na sanku? Na svijetu naprosto nemoze biti dovoljno konobara za toliko ljudi.
Rjecju, slika o prenapucenosti Zemlje jos uvijek nije bila jasna. Naprotiv. Ovdje nesto nije u redu.
A onda smo i shvatili sto: cinjenica da se sekunde iskljucivo nizu jedna za drugom ocito ometa sliku. Sekunde ne mozes sakupit na hrpu, kao ljude na planeti. Ljudi ne zive u nizu jedan iza drugog, osim kad cekaju na nekom salteru. A tad se uostalom sekunde i minute jako i osjete.
Ajmo onda nesto drugo, sto ce nam dati realniju sliku. Izracunat cemo sad, odlucili smo, na koliki prostor bi svi ti ljudi stali, kad bi se zbili u jednu gomilu, recimo kao u prvim redovima dobrog rock koncerta. Da bi racunica sa 6 bila laksa, odlucili smo racunati da na jedan kvadratni metar stane 6 ljudi. Mislim da je to ok mjera. Troje jedno iza drugog, i pored njih jos takvih troje, svi na metru prostora - ja sam licno bio i u vecim guzvama, na koncertu, u tramvaju, u metrou; a i u gradu, na Kraljicin Dan, onaj put kad su mi ispraznili unutrasni dzep.
Koliku povrsinu bi prekrila takva masa od 6 milijardi ljudi? Ne zaboravimo, to je onoliko ljudi koliko je sekundi proslo od pocetka pretproslog stoljeca...
Dal bi stali u Evropu? u Australiju? U Francusku?
Hmmmmmmmm.
Odgovor je, dakle, ovo: stali bi ne u Francusku, ne u Hrvatsku, nego na poljanu izmedju Zagreba i Siska, i jos bi izmedju same okupljene mase i tih gradova trebalo ic autom ko ne zeli hodati satima. Naime, radi se o kvadratu stranice tridesetak kilometara!
Racunica je jednostavna. Ako uzmes stranicu od recimo 30 kilometara, na takav kvadrat u ovim uslovima stane oko 5 i pol milijardi ljudi, jer je povrsina tog kvadrata 900 000 000 m2, devetsto miliona, iliti 30 tisuca na kvadrat.
A stranica 33 km = milijardu i 89 miliona cetvornih metara = 6 534 000 000 ljudi.
Pitanje prenapucenosti sad je bilo znatno jasnije. Poljana izmedju Zagreba i Siska je jedan jako jako jako jako mali dio svijeta. Ili, drukcije gledano, planeta je jako jako jako jako jako velika. Ili jos drukcije gledano, priroda je jako jako jako jako jako bogata.
Otrijeznjeni drugim shokom u 10 minuta, D. i ja smo samo opsovali, pljunuli, i vratili se faziranju, zakljucivsi da o prenapucenosti zemlje ne moze biti ni govora, sto god tvrdili bogati i mocni, i sto god vjerovale zrtve njihove propagande; a da je siromastvo i glad u svijetu posljedica ne manjka- nego nepravedne raspodijele resursa.