miris što lebdi u zraku
tvoj je
vjetar što struji kraj mene
tvoji su koraci u daljinu
Odlaziš
i vraćaš se
ne spaljuješ niti
vezane u mene
Lako se prevariti
još i lakše
varati sam sebe
govoreći
da je prašina već prst debela
i tepih dovoljno dubok
da se čak i odjeci riječi
utope u njemu
kako lažem … a loše to radim
jer već kad prilaziš, obuzimaš
nemirom
a kad priđeš
sasvim odnosiš moj mir
Trgaš brižno ispletenu mrežu
kidaš ogradu od trnja
dodirom
rušiš moje prepreke
I tako lako pronalaziš put u moje
najskrivenije odaje
tu staneš.
prikradaš se, šuljaš, vrludaš
A ja te ostavljam s odlukom
i nudim ti
širom otvorena vrata u izazov.
U sebe.
Post je objavljen 13.05.2005. u 19:38 sati.