Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/melted

Marketing

Ne dam pa ne dam...

28. jun 2004. god.
ona je stigla...
Kao prvo ne dam moju Angie... Nakon onog posta s Bekamom svi mi se popalili na Angie, a ona je samo i samo moja :)

Do sad ste već mogli skontati da subota i nedjelja kod mene u blogu obično prođu neoblogano... nemojte pomisliti da se u petak obločem i onda prespavam do ponedjeljka... naprotiv... previše skakućem uokrug pa ne stižem sjesti za komp da (k/plj)uckam...

Sinoć mi se javila jedna divna osoba koja je doputovala iz Srbije i biće tu neko vrijeme... taman dovoljno da se podsjetim šta mi nedostaje...

U subotu veče vučem se s frendom po gradu i odlazimo do fast food-a da se nešto glocne... kad tamo opšta redaljka... Ha'jd, nekako se ja ušlepam do tamo pošto sam redovna mušterija, i malo osmotrim situaciju... Nekoliko bića zaostalih u stadijumu amebe učoporili se oko grila i prežderavaju se...

U tom momentu radnik iz grila govori da se malo ubrzamo i kaže:
- "Ima li još neko za dva?"
Kontam se ja šta dva, kontam i u tom momentu ispalim:
- "Može li dva sendviča?"
I tu čovjek na brzinu objasni kako nema sendviča te da ima hamburgere... A boli me dupe jel burger ili sendvič, samo daj da se jede... I tu negdje u toku rješavanja mojih egzistencijalnh i gastronomskih potreba jedna od ameba koje su stajale u redu puče se smijati...
- "Ha ha ha ha... buraz jesi ispao glup... haaaa..."
Pogledam ga onako s očima punim saosjećanja i dodam:
- "Stojiš tu već 10 min i čekaš na hranu, ja dođem prije pola minute... ti i dalje stojiš i čekaš, a ja odoh sjesti i jesti... Šta reče ko je ono ispao glup?"

Tačno me zadivljuju ljudi koji nemaju svoj jebeni život i glupi su ko krastavac, a ovamo se prave pametni i postaju hronični bol u dupetu ovog jebenog društva...

Inače mislim da je mnoogo boolje ispasti glup nego iz tramvaja...

Post je objavljen 28.06.2004. u 08:37 sati.