evo bilo bi vrime..zar ne...ajme da vidite kako sam happy kad sam vidila onoliko komentara...mislim lipo je znati da bar neko misli na tebe..mada stvarno u tjedan dana moglo se napuniti...ali ipak..i sto da kazem...krizma je u subotu..koliko sam vec ispilala s njom..jedvo cekam da zavrsi...jos nisam odlucila sto cu..a briga me..ko da ce me neko vidit..oh shit hoce...zajeb..dolazi mi cudoviste na krizmu..a briga me...odustajem od svega..nikad vise..necu cekati nekog tako dugo..cekati da skuzi,da shvati...a on budala ko budala...nista..e pa necu vise..briga me..ja idem dalje...mislim napokon..vrime je da krenem naprid..a ne ostati zaglavljena na jednom te istom mistu..bez imalo nade...bez imalo snova...i tako to..mali moj..ja te vise cekati necu....ili ces se pokrenuti...ili me pusti na miru..dosta mi je...trosit lovu na tebe...zamarati se s svim onim tvojim problemima...za koje nekako mislis da su najveci..i nije te briga o tome sto ja zapravo mislim..samo zelis da znam...a sto bi ja molimte tribala napraviti...oprosti ali sve ti probleme ja ne mogu rjesiti..ja te mogu samo poslusati...a ti..izgleda da ces sam morati rjesiti to..suocit se sa svime...jer mali ja ne mogu vise..previse mi je svega..svih ljudi koji ovise o meni..koji isto su umislili da ja ipak znam nesto..i onda svi se obracaju meni..a ja ne znam...i pomazem..i pomazem..i pokusavam napraviti da sve bude bolje..i nekako uspijem..ionda svi budu happy..a ja se rusim iznutra..i ne znam sto se dogada..ali znam da mi se ne svida...ali nikog nije briga..cim je problem rjesen oni odlaze...i ja ostajem sama...a to ne volim..i to me unistava...ma briga me..dosta o tome..i sebe vec zivciram sa svime ovim...tako da nema vise...