Projekcijom filma "Lemming" Dominika Mola, sinoć u Kanu otvoren jedan od najznačajnijih filmskih festivala u svetu
Borjanka Milatović
Već mesecima svet filma je bio u iščekivanju. U hodnicima produkcionih kuća, u novinarskim redakcijama, svako je imao svoje prognoze o filmovima koji će ući u ovogodišnju selekciju, o zvezdama koje će biti pozvane, o mogućim skandalima! Sa najavom selekcije, međutim, postalo je jasno da bi bilo teško i zamisliti da bi sada prošlogodišnji pobednik, Majkl Mur mogao da "uzme" neku Palmu na Kroazeti. Razlog je jednostavan. U Kan stižu sedmorica majstora sedme umetnosti. Sedmorica veličanstvenih - Gas van Sant, Lars fon Trir, Dejvid Kronenberg, Majkl Haneke, Vim Venders, braća Darden i Džim Džarmuš. Može li se više i bolje?!
Deja-vu, odsustvo rizika, igra na sigurnu kartu... reći će mnogi. No, jedno je sigurno - ne postoji mesto na kome je teže zadovoljiti sve duhove. Gotovo svake godine stavljaju se primedbe ovom festivalu i njegovom predsedniku, kako skoro porodično pozivaju iste sineaste. "Banda Žakoba", šapuću zluradi, tim više što su reditelji, na koje se misli, u Kan dolazili, ako ne kao autori, onda kao članovi ili predsednici žirija - kako gore pomenuti, tako i Polanski, Linč, Moreti, Li, Kiarostami, Jang, Tešine... Ove godine, sedmorica veličanstvenih, definitivno, okupiraju glavnu scenu u Kanu. Da li se zbog toga treba žaliti ili ne, jedan je segment priče. Niko, međutim, ne može da zameri selektoru što je izabrao najtalentovanije i najavangardnije autore epohe. To je, međutim, čudno je selektor Tjeri Frimo, prošle godine izjavio da ne želi sistematski da poziva festivalske abonente. Izostali su tada Majkl Li sa "Verom Drejk" (budući Zlatni lav u Veneciji), Hu Hsiao Hsien ("Cafe Lumiere") i Amos Gitai ("Obećana zemlja"), dok je ponuđena selekcija bila prilično diskutabilna u kontekstu jednog velikog festivala kao što je Kan. Budući da se očito svima ne može udovoljiti - ako ima puno poznatih autora ne valja, a ako ih nema još je gore - treba verovati selektoru, da je jedini kriterijum kojim se rukovodio bio kvalitet i da će ovogodišnji izbor starih majstora opravdati njegovo i poverenje publike i profesionalaca.
Prvi na listi ove impresivne ekipe nesumnjivo je Lars fon Trir, čiji su svi filmovi bili uključeni u kanske selekcije. Pritom, on nije samo uzimao nagrade (Zlatna palma za "Igrača u tami", Gran pri za "Kroz talase"), već je izvodio i spektakle svojim fobijama, nervozama i neočekivanim reakcijama. Poznat već po svojoj prikolici kojom dolazi na Kroazetu, kao i navici da često ne prisustvuje projekcijama svojih filmova, već telefonom sluša reakcije u sali, najveću senzaciju izazvao je zahtevom da se emituje "Internacionala" dok se peo slavnim stepenicama palate. Ove godine u Kan stiže sa filmom "Manderlay", drugim delom trilogije započete "Dogvilom", u koojoj nastavlja kritičko ispitivanje istorije i morala Amerike, baveći se sada pitanjem ropstva. Gas van Sant, dobitnikk Zlatne palme 2003. za "Slona", na Kroazetu stiže sa završnim delom svoje trilogije - "Poslednji dani" sa Majklom Pitom u naslovnoj ulozi, meditacijom o poslednjim časovima velikog rok muzičara Kurta Kobejna, lidera grupe Nirvana. Majkl Haneke, takođe je autor koji pobuđuje kontroverze. Od 1977. kad je sa filmom "Čudne igre" bio u glavnom programu, svi njegovi filmovi su prikazani u zvaničnoj selekciji. Osim "Pijaniste", za koga je 2001. osvojio Zlatnu palmu, sva njegova dela izazvala su burne reakcije - u kategoriji najizviždanijih sineasta on izvesno nosi broj jedan. Ove godine, taj austrijski reditelj predstaviće se filmom "Skriven" (triler na temu odgovornosti, kako ga sam definiše). Tu se on ponovo susreće sa Žilijet Binoš, svojom omiljenom glumicom i Danijelom Otejom, po prvi put. Braća Darden, slavljeni od Kronenberga i Linča, očito se dopadaju predsednicima žirija - sineastama. Verni svom stilskom maniru sirovog realizma, belgijski filmski par vraća se na Kroazetu sa filmom "Dete", socijalnom i političkom dramom i belgijskom filmskom ekipom. Kronenbergova karijera u Kanu obeležena je, takođe, različitim incidentima. Ove godine on svoj povratak obeležava jednim od filmova od kojih se najviše iščekuju - "Istorija nasilja", o traumama jedne porodice nakon zločina. Uz pomoć plejade velikih glumačkih imena - od Vilijama Harta do Eda Harisa, Kronenberg nikoga ne bi trebalo da ostavi hladnim. Kad je reč o Vimu Vendersu, on je arhetip sineaste koji je u Kanu prošao kroz sve. Kao dobitnik Zlatne palme i mnogih drugih kanskih nagrada, predsednik žirija, Venders je poslednjih desetak godina bio u kreativnoj krizi, oscilirajući između mediokritetskog "Hotela od million dolara", konvencionalnog "Kraja nasilja" i uspešnog, humanog i toplog dokumentarca "Buena Vista Social Club". Povratak u formu označio je prošle godine "Zemljom izobilja", a u Kan stiže sa filmom "Nemoj da dolaziš kucajući", čija geografsko-tematska pozadina, opsesije i ekipa podsećaju na lepe godine... "Pariz, Teksas". Pomažu mu Džesika Lang, Sem Šepard, Tim Rot, Eva Maria Sent, Sara Poli i dr.
Konačno, Džim Džarmuš, u Kanu otkriven19 84. filmom "Strangers than Paradise" i prihvaćen kao spiritualni Vendersov sin, zbog svoje strasti prema čudnim likovima, izvesnoj melanholiji i muzici, odmah je postao miljenik Kanskog festivala. Odtad, on je redovno posećivao Kroazetu, ali se i pored ogromnog interesovanja koje su njegovi filmovi pobuđivali, nije vraćao sa nagradama. Sada je tu "Slomljeno cveće", koje se sa interesovanjem očekuje. Priča o traumama pedesetogodišnjaka, sa Bilom Mrejem na čelu ekipe, u kojoj su još Džuli Delpi, Šeron Stoun, Džefri Rajt i dr, možda je ovogodišnja dobitna Džarmusova karta. A, utakmici sa sedmoricom veličanstvenih (čiji će se rezultat znati za 11 dana), pridružiće se još nekoliko majstora filma - Atom Egojan sa "Gde leži istina", Amos Gitai sa "Slobodnom zonom", Frenk Miler i Rober Rodrigez sa "Sin city-jem"...
Post je objavljen 12.05.2005. u 17:44 sati.