Hladno! Jutros rano pajceki, poneki telić, puši se kotlovina, kuha se kava, ispijaju jutarnje rakijice. Mirisi, okusi i boje ranog djetinjstva na stočnom sajmu u Selima pored Siska. Muškarci u grupicama razgovaraju, a teme stare i vječne kao što je stara i sljačka muka. Kada oni uzgoje puno odojaka, cijena padne na 8 kuna, kada oni zbog toga odustanu od odojaka, cijena im poraste na 30 kuna. Pa ti budi pametan. Kaže jedan da je Pankretić bio loš, ali prema ovom Čobankoviću nobelovac. Ćaskam s njima, dobro me prihvaćaju kao svoga i ovdašnjega. Šalimo se. Kažem ja da ne budu tako rezignirani i da nismo svi mi političari isti. A jedan kaže: „Pa naravno da niste, pogleć te Šukera, on je natukel svojim zubima preko kvintala i pol, a vi ni 90 kila žive vage, a i glava mu je četri broja veća od vaše , gospon Vidović“. Dobar zajeb, priznajem. I smijem se. A šta ću!? A onda me potapša po ramenu i kaže: „ Ma se razmemo! Vi ste naš dečko i za kog bumo glasali neg za vas“.
A vani i dalje hladno. Nakupci već do 9 pokupovali što su htjeli i plac je gotov. Jedna zrela dama s drugom komentira kak sam zgodniji neg na televiziji. Dečko u meni zadovoljan!
A onda još posjeta Odri, odlazak u Zagreb i intervju o mirovinskoj reformi za britanski časopis, pa večeras susret s biračima u Gredi, gdje nas HDZ redovito pobjeđuje. Malo ljudi, ali su svi optimistični. Dobro prihvaćaju rezultate istraživanja javnog mnijenja po kojemu mi dobivamo 42%, a HDZ 29% u Sisku. Nije loše, a hoće li biti dovoljno ovisi o tome koliko će ih izaći na izbore. Izlazak na izbore! Da. Najvažnije pitanje i najveći problem!
Post je objavljen 10.05.2005. u 23:45 sati.