Pregled posta

Kad se male ruke slože...

Sve se može, sve se može...

Buđenje.
Trk u Bauhas po Jupol dok je butiga još otvorena.
Na putu me (nas) skoro pokupi autobus.
Ja mrzim, mrzim, mrzim bicikliste koji voze uz nogostup, na cesti.
Mrzim ih, gad dem it!!!!!!
U Bauhausu je u košaricu slučajno upala kutija u kojoj ću držati svoje nokte i pribor za pravljenje istih, slučajno sam kupila još tri kista za bojanje (a kad sam ovisnica, šta ću ), baterije za vibrator (Duracell extra ), deterđent za pranje stakla...i skoro smo kupili šator al on nam stvaaaaaaaaaaarno ne treba.
Zadovoljna sam jer račun konačno nije bio preko 500 kuna:)))

Došli doma, zasukali rukave i u akciju.
Stisli cijeli namještaj na sredinu sobe, prekrili ga najlonom, ja skinula sav nakit, navukla staru robu, na skale i u akciju.
Farbanje, farbanje, farbanje, još farbanja...i tako to.
Dok je T. pekao kobase koje smo prethodno ulovili, Tiji je pokušao vozit auto...pa je "slučajno" ispao kroz prozor...
"Samo" je rasjekao usnicu...sad mi izgleda ko crnac onako natečenih usana:)))
Iskonzumirali smo ulov sa malo kravljeg sira umočenog u Cedevitu (Tijijv recept, ne isprobavajte ako vam je zahod slučajno u out-u)...popušili cigaretu unatoč konstantnim upozorenjima (popraćenim gestakulacijama malog kažiprsta) "Opašo, opašo, mama, tata, opaaaaašoooooo!!!!!!!"
Nastavili s radnom akcijom.
Dečki su oprali tapet (još nisam vidila rezultat)
Zavalili smo se svo troje, četvero na pod u boravku.
Probali smo zaspat.
Nije išlo.
Tiji nam je skakao po glavi dok smo mi komentirali kako bi bilo idealno kad bi se sad mogli posexat jer su nam se konačno poklopile zvijezde pa u istom momentu, na istom mjestu, želimo isto.
Ništa od sexa.
Ništa od spavanja.
Gle, o bože, već je 7 piem!!!
Bek to d bedrum.
Strop na redu...
Ajme, al meni to ne ide...
Mamlaza boli glava...
Ali meni ne ide...štrapa mi po očima a i tako vidim na rate...
O đizus...
Malo ja, malo, on..osto nam je samo komad oko lustera...
Dogovorili smo se da ćemo to ostavit ko podsjetnik na boju koja se s vremenom iztransformirala u sve moguće nijanse proljevasto-bež.
A onda razmještaj.
Di ćemo s postejom?
Di s ormarom?
A zikva?
A presvlačilica?
A ovo, a ono?
A ne možemo potezat pun ormar...
A gospe od 7 žalosti...tepison je i tako za bacit pa smo ga izrezuckali skalpelom...
A ispod linoleum kaki-zelene boje s uzorkom psihodeličnih vitičastih linija.
Miči to, miči to, zavapila sam s očajem vizualizirajući sliku u kojoj me usred noći napadaju zelene vitičaste linije.
Mičiiiiiiiiiiiiiii, ako boga znaš..ili se S-E-L-I-M!!!!
A ko će mi onda farbat, a?
Ko će mi kuhat?
Ma snađi se jebote, jer ako to ne makneš, ne gine ti nabrojeno :)))
Jel vam dovoljno govori koliko smo opaljeni, činjenica da smo skoro ogolili sobu do staklene vune?
Ne?
Ok.
Onda i nismo toliko opaljeni koliko smo mislili da jesmo.:)
SVe u svemu, eno mi dijete sad, nakon duge i teške borbe s roditejlima, spava u sobi koja na podu ima samo drvene ploče, a i na njima su fleke od kave.
Kako, o kako si, jebo te it u uspio prolit kavu???
Sa koliko godina si ti, mamlaze moj počeo s konzumacijom iste??? (pod u sobi nisu sređivali 30-ak godina )
Zašto sam se ja, od svih kuća na ovom svijetu, morala udat i doselit baš u ovu, a?
Kakvo je to prokletstvo bačeno na me?
A lipo mi je stari reko da idem u ZG na probni rok od 6 miseci...ali ne, ja njega voijim, ja njega ocu, ja cu zivit i u najstlasnijoj lupi, samo da sam s njim...
Bua, kmeee...razmažena prasice...
Išla sam pomaknut posteju i razbila se samo tako.
Cilo zaglavlje se odvalilo.
Ja sam rambo, herkules, ja sam neotkriveni talen za dizanje utega...ja sam novi Pešalov:)))

U ponedjeljak ideom kupit posteju.
Mama će je platit, sunce moje najdraže, bogato:)))

Tuširala sam se nekih sat vremena.
Evo, tek sam sad sela.
Al bez interneta ne idem leć...ne idem da me vuku za noge...
Nema šanse.
Al me ruke bole u tri pičke materine.
Bicepsi su iskočili al koža ispod ruke i dalje visi.
Ma dokle ćeš me mučit!!!!!???

Post je objavljen 27.06.2004. u 01:47 sati.