- Bok Saša, seka je.
- Bok.
- Čuj, jel doma mama?
- Nije, sam sam.
- A kam je otišla?
- Rekla mi je al sam zaboravil, mislim da u dućan.
- Jel već dugo otišla?
- A tak, nekih pola sata...A ko je to?
- Saša?
- Da, ja sam...al ko je to?
- Hmmm, sad tek čujem da mi je glas čudan. Trebala sam svog brata Sašu.
- Pa i ja sam mislio da je moja seka, al i meni glas čudan.
- I baš se Saša zovete?
- Ahaaaa..
- Koja je to slučajnost..da nazovem krivi broj, a ono baš Saša s druge strane..Ništa, oprostite na smetnji..
- Nema problema, ja ionako čekam da me seka nazove...
- Pa baš čudna slučajnost...
- Aha...jako čudna...
- Ništa, još jednom oprostite na smetnji. Đenja Saša..
- Nema problema, bok Sašina seka...
Tako sam ja pričala sa Sašom, koji nije moj brat, saznala gdje je Sašina mama, koja nije moja mama, Saša je pričao sa sekom, koja nisam ja, a sve se to dogodilo jer sam okrenula krivi broj...
Post je objavljen 10.05.2005. u 19:19 sati.