Ma evo sad sam u gradu, Komad je otisla nakon cijele noci i cijelog dana kod mene. Bilo nam je bas super. U proslom postu sam htio reci da Komad fizički nije tip cure na koji bi inace pao. Ali zato mi je jos i draža. Ja se užasno brzo vežem. Čak mi je bed kad neka frendica s kojom nisam bas tako super odlazi, skroz osjećam bed.
Danas mi je Komad pricala o situacijama u zivotu. Imala je neke teške situacije i bilo mi ju je skroz zao jer je djelovala tuzno kad je pricala o tim situacijama i tim vaznim djelovima njenog zivota. Stvarno, ništa pretjerano dramatično! Al mene pukla tuga! I još sam si zabrijao i morao sam se suzdržavat da ne pustim suzu na kraju razgovora, morao sam se trudit da skrenem misli na druge stvari.
A jucer kad smo bili vani mi se poceo vrtit po glavi film, totalna brija! Ona je otisla do wc-a a ja sam pomislio sto bi bilo da dođe Pamela Anderson, da mi se upucava i da se žvalimo luđački, a onda da se komad vrati i da me pogleda sa suzama u očima i rječima "to nije fer!".
Ja fakat ne znam od kud mi takve misli izviru. Takve brije na tugu mi se javljaju često i fakat me dirnu jer se uživim. Pojma nemam zašto to radim i zašto tako brijem. No, ta tuga nije konstantna nego samo u tom momentu.
Naši razgovori malo su postali komplicirani, sto mi nije baš super. A bas sam joj neki dan rekao kako mi se sviđa što imamo totalno NEkomplicirane razgovore.
A ima jos nekih stvari, ali o tom u sljedecim postovima. Idem sad napravit nesto, opustit se malo solo. Ovih dana cu na brdo pozvat ljude na kavu da vide stan.
Komentari na ovaj i prethodni post dobrodošli i uvijek duboko cijenjeni;)
Post je objavljen 08.05.2005. u 21:41 sati.