smrad se nemilosrdno sirio sobom.
nitko se nije usudio otvoriti kuhinju. ono sto je do prije tri dana bila kuhinja, a ne tamnica smrti ustajale polu - lesine. smrskane glave koja kao da se danima przila na srpanjskom suncu.
h... se hrabro priblizila vratima s pinceton na nosu nakon detaljne psiho - fizicke pripreme.
jeziva izmaglica tisine i duhanskog dima iz moje cigarete plovila je sobom.
vrata pakla su otvorena.
hrabro je posegnula za posudom.
prvi naleti mucnine doveli su do grcenja abdomena i neartikuliranog uzvika.
instinktivno sam se primakla jos blize prozoru. nekoliko centimetara dalje, znacilo je pasti s cetvrtog kata na metalnu ogradu i beton. rizik koji sam spremna preuzeti.
sadrzaj posude pao je u wc skoljku uz karakteristican zvuk.
h... je utrcala u sobu, pritisnuta refleksom povracanja.
- dobro je? - jedva sam izustila.
- da. uzas. - prozborila je kroz kasalj.
najgori dio je prosao.
- ne mogu vjerovati da makaroni sa sirom mogu uzrokovati toliko strave.
- znam.
ljudi, perite sudje!
Post je objavljen 08.05.2005. u 17:44 sati.