I taman kada je program fino krenuo, kada je van otišla reportaža sa otvaranja Škole stvaralaštva - riknuo laptop. Davorkin službeni laptop. Ne radi, a tek smo počeli. I kako dalje? Luka je u sto muka, a i ja. Ne znam što da mu kažem ali tipkovnica u maloj plosnatoj kutiji s ekranom je mrtva. E sad, ili će raditi samo s mišem (što je užasno teško bez tipkovničkih kratica) ili ćemo pokušati pokrenuti jedan prastari laptop koji sam sasvim slučajno dovukao iz Zagreba. Najprije sam odnio Davorkin lap do Tijane koja je odmah zvala informatičara Domagoja koji je došao i rekao da je tipkovnica skroz riknula i lap mora u Zagreb na servis. To je na sreću bila prva dijagnoza. Za drugu sam se pobrinuo ja, ali o tome kasnije.
Kako, avaj, nije bilo druge, tako sam ipak morao instalirati neke programe za montažu na onu starudiju od Compaqa i pokušati montirati. Čim sam krenuo raditi, odmah mi je postalo jasno da Luka s tim laptopom jednostavno neće moći ništa. Odradio sam i izmontirao dva priloga za popodnevni program. Jedva. Takvo nešto sporo nisam vidio još od 1997. u prvom studiju Radija 5+. Oba su priloga imala tako izražen pozadinski šum da me sve bilo sram i dalje nazivati Radio Rivarelu modernim digitalnim radijem. Nakon prvog emitiranog priloga od jada sam zasvirao onu "Šumi, šumi javore." Na sreću, nitko od nazočnih slušatelja nije negodovao. Barem mi to nitko nije rekao u lice.
Sutradan se pojavio Domagoj i htio odnijeti lap kod sebe u firmu da ga pokušaju nekako vratiti u život. Poručio sam po Tijani da mu kaže da tipkovnica RADI ali samo u DOS modu i da joj ništa nije ali da se ja ne usuđujem reinstalirati Windowse da ne uništim neke od Davorkinih vrijednih podataka na hard disku. E, sada je situacija bila nešto drugačija. Domagoj je odnio lap i par sati kasnije ga vratio - zajedno sa eksternom USB tipkovnicom uz poruku: "Snađite se nekako. Ova kombinacija zaista radi." Odnio sam laptop Luki. Nitko sretniji od njega jer opet može montirati. I odmah je krenuo na posao.....
Post je objavljen 07.05.2005. u 00:27 sati.