Zbunjen sam nešto zadnjih dana.
I noge mi se usmrde, ali to je sekundarno. Mislim, to kad dođem s posla. Onda mi cijelo tijelo bude ustajalo, nisam navika osam sati bit u robi za vanka. Skinem se odma, otpustim mirise (miris je pozitivno konotirana riječ, smrad negativno. ali pobogu, neću reć "otpustim smradove". a mirisi jesu, a koliko lijepi, kome fino, fino je.) i motam se po stanu obučen u šta manje mogu. Tuširam se tek kad se odmorim. Jedan bazen u dnevnome boravku bi bila puno dobra stvar.
Izbor je lako napravit, izvršit ga je malo teže, kad neću ono šta je pametnije. Ako ne želim napravit ono šta je dobar izbor, ostane mi onda onaj lošiji, nezgodniji, pa kvragu. Fala bogu, nikad nisu samo dva riješenja (ima li ovde "i"? jebemu i debeli i tanki jat), nego izbor uvik iskoči zato šta treće baš nije pri ruci. Šta bi se ja mora mislit da mogu otić od izbora.
I onda se sjetim da su uskoro nekakvi izbori, i napišem nešto, i onda gledam kako me boli kurac za to, i da zašto bi ja ovde spominjao to? Pa neću.
Prekinilo me sunce na zidu. Moja soba gleda na istok i popodne je. Odsjaj, e. Sa nebodera u Čazmanskoj. Krasno nešto. I kako mrzim šta mi objektiv ima mali zoom, moram se strpit još koji misec da uštedim za bolju leću.
I zbunjenome mi ovako dobro leži buka, pa slušam Sightings. Imam zadnji album već dosta, a tek mi danas palo na pamet da se igram malo na Soulseeku. Akademske ustanove su blagoslovljene na jedan poseban način, i poskida sam većinu stvari šta sam uspia nać. I to je usrećilo još jedan dio mene.
Dio po dio, a imam puno djelova i stalno se mijenjaju. I neke nikako zadovoljit.
Koliko sam rečenica danas počeo sa i?
Ex Models bili nekidan u KSETu. Obožavam takve koncerte. Trideset ljudi u klubu, atmosfera domaća, u bendu manijaci. Ja još malo sretniji zbog toga.
Post je objavljen 06.05.2005. u 19:29 sati.