Marketing
Ona nema stvarnost.
Dok spava sanja svoje mnogobrojne živote.
Na ulasku u šumu susreće jelena.
-Kud si krenula malena? -upita je jelen
- Tražim svog zeku, nema ga već danima.
-A kako izgleda tvoj zeko?
-Bijel je i zna skakati unazad.
-Hm, nisam još vidio zeca koji skače unazad.
Yuriko se probudila na osmom katu nebodera. Pogledala je kroz prozor.
Neko dijete igra se u pješčaniku. Podiže pogled prema njoj.
-Mamice, hoće li skoro ručak ili se mogu još malo igrati?
Yuriko se osvrće oko sebe. Čini joj se da dijete govori baš njoj.
Uputila se do ogledala.
-To ne može biti istina!!!!!
Opipavla je svojim odraslim rukama svoje zrelo lice.
Odjednom se nasmija iz sveg srca, otrčala je na prozor.
-Mišiću, dođi gore, gotov je ručak!
Htjela je dodirnuti svoje dijete, zagrliti ga...uzlupano srce joj je skoro iskočilo iz grudi.
Otvorila je frižider i vadila namirnice, nešto ću već smisliti...
Čini joj se da već čuje lift.
Takvo uzbuđenje još nikad nije osjetila.
Krenula je prema ulaznim vratima.
-Misliš da bih te pustio da je vidiš? -reče bijeli zeko i stade ispred nje.
-Zečiću, zašto mi to radiš?
-Samo dva skoka unazad i ti ćeš opet biti djevojčica.
- Molim te, dopusti mi da je vidim. Molim te. Već je i plakati počela.
Ali zeko je neumoljiv. Skoknuo je unazad...hop-hop.
Yuriko ostade sama nasred sobice. Tužno gleda u svoje dječje ruke.
Mala lampa obasjava taj neobičan prizor.
Post je objavljen 06.05.2005. u 21:07 sati.